Brisel pokreće globalnu „dizel-krizu”

Ambicija Brisela da smanji energetske prihode „agresora na Ukrajinu” jača je od svih berzanskih signala u poslednjih 11 meseci, koji ukazuju da će „rampa” Evropske unije izvozu ruskih naftnih derivata izazvati globalnu krizu daleko složeniju nego prethodna zabrana za trgovinu sibirskim barelima.

„Evropska unija ne zna u šta uvodi svetsko tržište naftnih derivata odlukom da stavi ’rampu’ na uvoz ruskog dizela: nestašice su izgledne, kao i novi skok cene. Dizel nije samo tema Evrope, već globalna”. Ovim rečima šefovi tri vodeće svetske firme koje trguju naftnim derivatima („Vitol”, „Gunvor” i „Trafigura”) upozorili su 22. marta prošle godine učesnike Globalnog samita o strateškim sirovinama u Lozani, u organizaciji londonskog „Fajnenšal tajmsa”. Početkom avgusta, Dejvid Vek, glavni ekonomista kompanije „Vorteksa”, koja se bavi globalnim praćenjem tankerske plovidbe, imao je ozbiljnu dilemu povodom odluke EU da od 5. februara sebi uvede zabranu uvoza ruskih derivata i s njom novi režim kontrole njihove prerade za izvoz u trećim zemljama. „Pitam se da li će Evropljani uspeti u potpunosti da sprovedu najavljenu zabranu uvoza dizela”, izjavio je.

Početkom februara američki magazin „Forbs” izneo je procenu da će „zabrana EU za ruski dizel podstaći previranja na globalnom tržištu goriva”. Briselski portal „Evraktiv” potvrdio je u petak ove nedoumice: „EU zabrana uvoza naftnih derivata iz Rusije, uključujući i dizel i kerozin, poremetiće globalne tokove kada u nedelju bude stupila na snagu i mogla bi Moskvi da našteti više od embarga na sirovu naftu.”

Šta god da na berzama energenata misle, Evropska unija sebi uvodi zabranu uvoza ruskih naftnih derivata, i uz nju, novi pravilnik o „podobnosti” petro-prerađevina proizvedenih, na primer, u Turskoj ili u Indiji a namenjenih izvozu u EU. U prevodu: mešanje ruskog dizela „negde” u svetu s neruskim ekvivalentom ne uklanja njegovo prvobitno poreklo, dok recimo prerada uralske nafte u dizel „tamo negde” stvara novi proizvod, ukazuju nove smernice EU.

Kako će Brisel nadalje utvrđivati poreklo dizela na obradi na stranom terenu, zagonetka je. U svakom slučaju, EU će već od ovog proleća morati obilno da nabavlja taj „potencijalno mutni dizel” iz rafinerija na drugim krajevima sveta: od SAD, preko Bliskog istoka do Persijskog zaliva. Između ostalog i zato što je EU zbog pandemije i radikalne klimatske agende na svom terenu „stavila bravu” na niz domaćih rafinerija koje su zbirno prerađivale oko milion barela nafte dnevno.

Uvoz dizela, kerozina, benzina ili ulja za grejanje odavno je egzistencijalna nužda energetski zavisne EU, a Rusija je godinama bila njen ključni oslonac na tom polju. Početkom 2022. Rusija je dnevno proizvodila oko 10 miliona barela sirove nafte, 960.000 barela naftnih derivata i oko 340.000 barela LNG-a. Zbirno, Evropa je u to vreme dve trećine uvezenih energenata namirivala istočno od Urala, navode podaci Međunarodne agencije za energiju (IAE).

„Specijalna vojna operacija” Rusije u Ukrajini izazvala je raskid ovih energetskih spona. Pred kraj prošle godine, EU je zavisnost od ruskog dizela sa 50 odsto (u vreme lanjskog izbijanja ukrajinskog sukoba) snizila na 27 odsto. Od prošle jeseni, kad je najavljen datum „dizel-rampe”, evropski trgovci ruskim dizelom i naftnim derivatima pokupovali su unapred ogromne količine tih strateških pogonskih goriva poreklom iz Sibira. Tako je u novembru uvoz ruskih petro-derivata za skladištenje na ključnoj osi Antverpen–Roterdam–Amsterdam skočio za 126 odsto u odnosu na oktobar, navodi „Evraktiv”. Ruski dizel je u novembru činio 44 odsto ukupnog uvoza tog motornog goriva u EU (u oktobru 39 odsto). Uporedo, porastao je i uvoz dizela u EU iz SAD: sa 34.000 barela dnevno u januaru 2022. na 237.000 barela prošlog meseca, kao i sa Istoka.

Dok Brisel ističe kako su nabavljene dovoljne količine dizela za „tekući period”, berzanski poslenici pitaju se gde će od 5. februara i po kojoj ceni (što udaljenija rafinerija, to veći troškovi prevoza, na primer) nabavljati zamenu za oko 500.000 barela ruskog dizela dnevno, ističe američki „Forbs”.

Kome će Rusija prodavati dizel i druge naftne derivate, takođe je berzanska dilema. Tim povodom vidljivi su i neki novi apetiti.

„Turska je u decembru 2022. uvezla 213.000 barela ruskog dizela, što je najveća količina, makar od 2016. U januaru je taj uvoz bio drugi najveći u istoriji. Istovremeno i Maroko je naglo povećao nabavke”, preneo je Blumberg.

U slučaju „dizel-rampe” Brisel se u vezi s još nečim ozbiljno premišlja. Naime, do petka, 3. februara, posle podne, EU još nije bila istakla najvišu cenu za koju će u skoroj budućnosti kupovati neruski dizel. I to baš u trenutku kada tražnja dizela u Kini izgleda da ponovo počinje da raste.