Žele da stvore pravu sliku o Jevrejima

Obrazovanje o Holokaustu, borba protiv diskriminacije i promovisanje jevrejske kulture i tradicije glavne su teme za organizaciju Haver Srbija. Za proteklih deset godina rada, koje su nedavno obeležili, njegove osnivačice Sonja Viličić i Mina Pašajlić sa saradnicima posetile su veliki broj osnovnih i srednjih škola širom Srbije, gde su promovisali pravo na drugačije mišljenje, a i stav da je različitost – bogatstvo, a ne mana jednog društva.

Sonja Viličić kaže da je ideja za formiranje ove, inače nevladine, organizacije potekla od koleginice Mine Pašajlić i nje, jer su se više godina bavile neformalnim jevrejskim obrazovanjem unutar jevrejske zajednice i shvatile su da i našem društvu nedostaje slično obrazovanje, kao i da postoji potreba da se šire građanstvo upozna s jevrejskom zajednicom, istorijom i tradicijom.

Za „Politiku” kaže da je sve što rade potrebno svima koji zbog nedostataka informacija imaju predrasude o drugim etničkim zajednicama, a istovremeno je bilo potrebno i jevrejskoj zajednici da bi razbili razne mnoge mitove koji su, kroz istoriju, bili povod za diskriminaciju, proterivanja i Holokaust.

– Neophodno je da budemo otvoreni prema spoljašnjosti kroz obrazovanje. Veoma je važno da se zajedno okupimo i učimo zajedno na razne teme. Tako je nastala i ideja samog Havera pre tačno deset godina. I iz godine u godinu, u odnosu na to šta mislimo da je potreba društva u zemlji, ali i jevrejske zajednice, kreiramo program. Neki programi su opstali celu deceniju jer još postoji potreba za njima. Neke smo zaboravili i gradimo nove – kaže Sonja Viličić.

Na pitanje šta je preživelo zub vremena, kaže da je to njihov najveći projekat koji se zove „Znanje jednako tolerancija”, iako priznaje da ona reč tolerancija ne voli. Navodi da je poenta bila u tome da se napravi projekat za osnovne i srednje škole, gde će pozvati i učenike i nastavnike da se upoznaju s lokalnom jevrejskom istorijom i kulturom, Holokaustom i diskriminacijom u Srbiji danas.

– Cilj je da predstavimo jevrejsku kulturu i tradiciju, pojasnimo Holokaust i opasnosti koje diskriminacija i antisemitizam donose. Te teme smo proširili zato što su od nas tražili nastavnici da sa učenicima razgovaramo i o drugim diskriminacijama jer nivo nipodaštavanja drugog i drugačijeg u školama, ali i u društvu, uzima sve više maha – kaže Sonja Viličić.

Da je ova tema aktuelna, svedoči i to što je povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, 27. januara, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila da nas taj dan opominje da jačanje antisemitizma, radikalne desnice i govora mržnje vodi ka raspirivanju rasne, nacionalne i verske mržnje, što može imati nesagledive posledice.

Sonja Viličić kaže da vidi porast diskriminacije u školama u poslednjih deset godina koliko rade s učenicima. Kaže da su danas ljudi mnogo slobodniji da javno i eksplicitno diskriminišu i prostor za diskriminaciju je postao mnogo veći nego pre pet i više godina.

– Diskriminacija je postala mnogo javnija i vidljivija, kada govorimo o prostoru na internetu. Niko ne odgovara za komentare koji se ostavljaju ili za poruke mržnje. Sve to se preliva i u školski prostor. Poslednjih godina u svim sferama našeg društva nivo nasilja je drastično porastao, nažalost, škole nisu izuzetak – podseća Viličićeva i kaže da su do sada posetili škole u 23 grada širom Srbije.

– Najveću provokaciju smo doživeli u Novom Sadu, koji je dosta specifičan, jer se promoviše kao multietnički i multinacionalni grad. Đaci koji imaju desničarske stavove su obučeni gotovo kao skinhedsi, na jednom predavanju su nas provocirali koristeći poznate antisemitske predrasude, pa su nama predavačima rekli da imamo velike noseve, isticali neku jevrejsku konspiraciju i da kujemo neke zavere... Meni je žao što je nastavnica izvela iz razreda đaka koji nas je provocirao. Nama je bilo mnogo važnije da se sam razred izbori s njim, jer izbacivanjem deteta sa časa ne dolazi obrazovnog procesa kakvom težimo – ističe Sonja Viličić.

Kao problem navodi što je danas u recimo Subotici postoje razdvojeni razredi, mađarski, srpski, hrvatski, bunjevački i nema nikakvog kontakta među đacima, čak i na odmorima sede odvojeno u svojim nacionalnim grupama. Kaže da je to multikulturna sredina koja u principu u sistemu obrazovanja ne deli ništa sem zgrade.

– Osim za decu, držimo kurseve i za starije na koje dolazi po tridesetak ljudi različitih verskih i ideoloških opredeljenja koji su zainteresovani da nauče nešto o jevrejskoj kulturi, tradiciji i istoriji. Sve što radimo, radimo u cilju da bismo širem krugu ljudi približili višeslojnost jevrejske zajednice i kulture i nadam se da u tome uspevamo. Važno nam je da ljudi razumeju da su Jevreji kao i svi drugi različiti i da to obogaćuje jednu zajednicu i društvo. Stekli smo mnogo prijatelja u tom poslu, mnoge saradnike i u redovima drugih manjina, ali i u većinskom stanovništvu. Zanimljivo je da imamo više volontera koji su nejevreji i koji žele da budu uključeni u stvaranje jedne sredine koja prihvata različitosti – uverava Sonja Viličić.

Koraci sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Nevladina organizacija Haver s ponosom ističe dva projekta. „Koraci, sadašnjosti, prošlosti i budućnosti”, koji se bave mapiranjem lokaliteta koji su važni za jevrejsko nasleđe i Holokaust. Cilj projekta je edukacija polaznika i kreiranje edukativnih obilazaka s lokaliteta koji su značajni za jevrejsku kulturu i istoriju. U protekle dve godine, koliko traje projekat, kroz obrazovni proces su prošle 22 osobe koje su napravile obilaske u Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Zemunu i Paraćinu.

Kamen spoticanja je zapravo kamen sećanja 

I „Kamen spoticanja” je veliki međunarodni projekat nemačkog umetnika Gintera Deminga i predstavlja najveći decentralizovani memorijal na svetu posvećen žrtvama Holokausta. Svaki kamen je sećanje na jednu žrtvu. Pozivajući se na Talmud i reči da je čovek zaboravljen kada se zaboravi njegovo ime, kao i sledeći princip „jedna žrtva – jedan kamen”, umetnik smatra da nacističke zločine treba pamtiti u svakodnevici, na ulici. Postavljanje „kamena” ima za cilj da se prolaznici saginjanjem i čitanjem imena simbolično poklone žrtvama nacističkih terora.

– U Beogradu smo postavili deset „kamena spoticanja” a ispred svake zgrade smo u sanduče stavili stanarima jedno pismo sa objašnjenjem o projektu kao i biografiju osobe čije je ime na kamenu. Nekoliko stanara nas je zvalo da nam se zahvali i da nam kaže da im je važno da znaju ko je tu živeo. Trenutno pripremamo dokumentaciju za novu turu „kamena spoticanja” – kaže Sonja Viličić.