Makronov predlog o jedinstvenoj evropskoj vojsci doživeo debakl

Nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini postalo je vidljivo da Evropa nikakve vojne odluke ne može da donese bez mešanja Vašingtona

Nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, Evropa je propustila priliku da pojača svoju odbranu, ocenjuju diplomate i stručnjaci. Umesto jačanja odbrambene snage, ovaj sukob je pojačao vojnu zavisnost Evrope od Sjedinjenih Američkih Država, piše „Njujork tajms".

Vašington je predvodio odgovor Zapada na poteze Rusije, organizovao saveznike i vojnu pomoć, a i poslao znatno veće količine oružja Ukrajini od Evrope. Štaviše, SAD su u svakoj prilici odlučivale koje će oružje Kijev dobiti, a koje neće.

Uticaj Vašingtona posebno je bio vidljiv u nedavnoj odluci o isporuci "leopard" tenkova kada je nemački kancelar Olaf Šolc oklevao da to odobri, pa je pod pritiskom SAD popustio.

"Američko rukovodstvo je ostavilo Evropljane bez podsticaja da sami razviju liderstvo u odbrani", smatra nemačka analitičarka pri Savetu za spoljne odnose u Vašingtonu Lijana Fiks. "Percepcija je da u Evropskoj uniji ne postoji pravi lider i da SAD sprovode roditeljstvo nad Briselom", rekla je ona.

Evropska unija je odgovorila na dešavanja u Ukrajini ekonomskim sankcijama protiv Rusije, značajnom finansijskom pomoći. Ukupni vojni doprinosi država članica Ukrajini procenjuju se na 12 milijardi evra, a ukupna pomoć na skoro 50 milijardi evra.

Francuski predsednik Emanuel Makron još 2017. godine pokrenuo je ideju o zajedničkoj vojci Evrope koja bi imala 5.000 vojnika sastavljenih od kopnene, pomorske i vazdušne jedinice spremne da intervenišu u bilo kojoj situaciji.

Taj predlog podržao je i predsednik Rusije Vladimir Putin koji je rekao da namera Evrope da oformi vlastitu vojsku nije samo razumljiva, već bi bila pozitivna stvar, prenosi RT Balkan.

"Evropa je snažna ekonomska unija i potpuno je prirodno da žele da budu nezavisni i suvereni na polju odbrane i sigurnosti", rekao je svojevremeno Putin u Parizu gde je prisustvovao obeležavanju stogodišnjice od okončanja Prvog svetskog rata.

Ideju je podržala i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a jedino se nije svidela američkom predsedniku Donaldu Trampu. Međutim, Makronov predlog za vojnu nezavisnost Evrope od SAD nikada nije zaživeo, naprotiv, zemlje Skandinavije pokušavaju da se pridruže Severnoatlanskom savezu čime će biti još više zavisne od SAD.

Razlog za takvu neusaglašenu vojnu politiku diplomate i eksperti vide u tome što ne postoji zajedničko mišljenje o tome kako bi trebalo da se završi rat u Ukrajini i kakav odnos zemlje Evrope žele sa Rusijom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše "Njujork tajms".

„Nemoguće je imati pravu evropsku odbranu bez koherentne evropske spoljne politike", ocenjuje Čarls Kupčan, bivši zvaničnik Obamine administracije i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džordžtaun.

Rat u Ukrajini ima dvojako uticaj u Evropi, kaže Kupčan, navodeći da izaziva i novo jedinstvo među Evropljanima, ali i nove pukotine.

„Postoji veoma mala želja za autonomijom, ako ona podrazumeva udaljenost od Sjedinjenih Država", rekao je, "jer je rat naglasio važnost američkog vojnog prisustva u Evropi i garancije koju je dala evropskim saveznicima od Drugog svetskog rata".

Evropljani centralne i istočne Evrope, zajedno sa baltičkim nacijama i Britanijom, uvek su imali nepoverenje u obećanja o autonomnoj evropskoj odbrani i radili su na tome da Sjedinjene Države ostanu angažovane u evropskoj bezbednosti i u NATO savezu, piše "Njujork tajms".

Oni smatraju da je američki "nuklearni kišobran" neophodan za odvraćanje Rusije. Bez obzira šta smatra Vašington, Kupčan smatra da "ovaj rat produžava američko vojno prisustvo u Evropi i to zadugo".

Bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da je Makron potkopao sopstvenu ideju o evropskoj autonomiji svojim izjavama i ponašanjem prema Putinu, tvrdeći da novi evropski bezbednosni poredak mora da uključi Rusiju i da Putin ne sme biti ponižen.

To je stvorilo sumnju u Istočnoj Evropi i učinilo je manje-više nemogućim za Makrona da stvori zamah iza svoje ideje o evropskoj autonomiji, rekao je Rasmusen.

Sve dok velike evropske sile ne mogu da se dogovore oko zajedničkog odnosa prema Rusiji, moraće da gledaju preko Atlantika i traže bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država, ocenjuje Rasmusen.

Evropski san je uvek bio da imamo dva glavna kolektivna stuba, jedan fiskalni i jedan odbrambeni, kaže direktor Nemačkog saveta za spoljne odnose Guntram Volf. Prema toj podeli, prvi stub bi stajao na Nemačkoj, a drugi na Francuskoj.

Ali rat u Ukrajini je bio veliki preokret za evropsku bezbednost", rekao je on, "i Centralni i Istočni Evropljani su odmah shvatili da su im SAD potrebne za njihovu bezbednost, a Nemačka je brzo odlučila isto".

Nemačka je tako iznervirala Francusku jer je kupila američke borbene avione F-35, umesto da kupuje evropske ili čeka na dugo odlagani francusko-nemačko-španski mlazni projekat.

Slično tome, zabrinut zbog svoje ranjivosti na ruske nuklearne rakete srednjeg dometa u Kalinjingradu, Berlin je šokirao Pariz predlažući "Evropsku inicijativu nebeskog štita", sistem vazdušne i raketne odbrane, u saradnji sa 13 saveznika u NATO-u i Finskom, a kasnije i Švedska bi prvenstveno koristila postojeću američku i izraelsku tehnologiju, a ne evropsku.