Finalno testiranje energane počinje sutra

Vatra u „ognjištu” energane u novom kompleksu deponije „Vinča” konačno bi sutra mogla da bude upaljena. Iako se početak „toplih proba” najavljivao nekoliko puta, poslednji put 9. januara, sada je dočekan i taj dan. Razlog prolongiranja datuma je taj što je jedan broj inostranih podizvođača i dobavljača kasnio zbog produženih novogodišnjih praznika.

– Sada sa sigurnošću možemo da najavimo da će sutra početi finalna faza testiranja energane i ukoliko ne bude većih tehničkih problema ona će sa radom u punom kapacitetu početi u junu. I to ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija.

U toku završnih testiranja pokrenuće se rad svih sistema energane, krenuće se sa sagorevanjem komunalnog otpada i proizvodnjom prvih količina električne i toplotne energije. Prvi kilovati električne energije prema planu mogli bi da budu predati „Elektromrežama Srbije” i „Elektroprivredi Srbije” u aprilu, opet zavisno od ispunjenja zakonskih preduslova. Kada je reč o toplotnoj energiji, u planu je da do kraja ove grejne sezone sa JKP „Beogradske elektrane” završimo sva testiranja i probni rad primopredaje toplotne energije ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija – kažu u kompaniji „Beo čista energija”.

Nova sanitarna deponija počela je da radi u avgustu 2021. i za manje od godinu i po dana popunjen je kapacitet predviđen za odlaganje komunalnog otpada. Da bi sve funkcionisalo kako treba do početka rada energane, počelo je odlaganje i u novoizgrađene ćelije čija izgradnja je završena krajem prošle godine.

– Količine komunalnog otpada u odnosu na prvobitne procene znatno su veće, tako da je umesto da bude odloženo 510.000 tona u toku jedne godine odloženo je 625.000 tona. Po svemu sudeći, Beograđani brže generišu sve više komunalnog otpada, a izdvajanje komponenti otpada koje se mogu ponovo iskoristiti sporije napreduje. Čak i kada energana na komunalni otpad počne sa radom u punom kapacitetu i bude koristila maksimalnih 340.000 tona za proizvodnju energije, preostaće 285.000 tona da se odlaže na deponiju umesto ranije planiranih 170.000 tona – navode u „Beo čistoj”.

Imajući u vidu sve ovo, privatni partner započeo je izradu studije koja treba da uzme u obzir dinamiku razvoja cirkularne ekonomije i ponudi odgovore kako bi bilo najekonomičnije upravljati povećanim količinama komunalnog otpada.

– Izgradnjom nove sanitarne deponije, deponije za odlaganje inertnog otpada, postrojenja za ponovno iskorišćenje građevinskog otpada i otpada od rušenja, sistema za prikupljanje i prečišćavanje procednih voda, saobraćajne i elektro infrastrukture, sa početkom rada energane na komunalni otpad i energane na deponijski gas biće zaokružena izgradnja svih postrojenja namenjenih pružanju usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada i ponovnog iskorišćenja građevinskog otpada. Preostaje da se izgradi sistem za prikupljanje deponijskog gasa i dovede do postrojenja gde će biti iskorišćen za proizvodnju električne i toplotne energije, ali i da se završi stabilizacija i rekultivacija stare deponije koja je zatvorena u avgustu 2021.

Stara deponija ipak i dalje predstavlja problem zbog pojave klizišta, dubinskih tinjajućih požara i velike količine procednih voda koje se „kriju” u njenom telu koje čine brda otpada visine i po 80 metara.

– Pred nama su zahtevni radovi na stabilizaciji kritičnih delova tela deponije koji podrazumevaju odvođenje procednih voda koje su zarobljene u njenom telu, gašenje žarišta dubinskih požara i izmeštanje velikih količina otpada kako bi se izgradile kosine koje će obezbediti stabilnost tela deponije. Ti obimni radovi zahtevali su i izradu potpuno novog projekta rekultivacije i upravo su predmet razgovora sa gradom. Planirani početak radova na stabilizaciji je drugi kvartal ove godine. Čim se postigne stabilnost tela deponije, nastaviće se sa radovima na rekultivaciji stare deponije – istakli su u „Beo čistoj”.