Lakše je kada se briga podeli sa nekim

U proteklih godinu dana, koliko radi SOS telefonska linija za podršku mamama, nekoliko desetina žena okrenulo je broj 060/339-3390, kako bi sa volonterkama Centra za mame, koje dežuraju na ovoj telefonskoj liniji svakog radnog dana od 9 do 15 časova, podelile svoje brige, nedoumice, probleme i strepnje ili im jednostavno „otvorile dušu”. Kako u razgovoru za naš list podseća menadžerka „Mama SOS linije” Jelena Bratić, ovaj broj namenjen je svim ženama koje žele da sa nekim podele probleme i dileme u vezi sa roditeljstvom.

– SOS linija je zamišljena da bude emotivna podrška mamama i neka vrsta telefonskog „zagrljaja”. Za deset godina rada Centra za mame došli smo do zaključka da je ženama najčešće potrebno da ih neko jednostavno sasluša. Uprkos svim vetrovima emancipacije, mame često imaju doživljaj da su u roditeljstvu same i da nemaju podršku okoline – nekad se to odsustvo podrške ogleda u tome da nemaju kome da ostave dete na čuvanje, a nekad u osećaju da nemaju sa kim da podele svoje probleme. Najveći broj majki nas je pozvao jer su jednostavno želele nekome da se izjadaju u momentu kada im je bilo teško – neke su imale dilemu kada treba da se vrate na posao i završe sa porodiljskim odsustvom, druge su tek dobile bebu pa su preplašene idejom da treba da je ostave makar na sekund, neke se osećaju neadekvatno u ulozi roditelja i misle da ne obavljaju sve majčinske „zadatke” na pravi način, nekima se beba desila dok su studirale i pravile planove za budućnost, a neke su samohrane majke sa gomilom životnih i egzistencijalnih problema. Zbog toga je važno da mame imaju barem jednu osobu u svojoj okolini, makar ona bila i volonter SOS telefona, sa kojom mogu otvoreno da porazgovaraju – naglašava naša sagovornica i dodaje da je linija namenjena mamama dece svih uzrasta, a detalji razgovora kao i svi podaci koje mame podele tokom priče ostaju anonimni.

Jelena Bratić napominje da svako od nas ima osobe sa kojima može da razgovara, ali je pitanje u kakvom su odnosu sa njima i da li mogu iskreno da razgovaraju o svojim problemima. Kako ističe, često se dešava da žene pokušaju da razgovaraju sa svojom majkom ili prijateljicama o problemima koji ih muče, a od njih dobiju odgovor tipa „šta se žališ, rodila si zdravo dete, znaš li kakve probleme imaju drugi roditelji”. Neke mame kažu da čak ni sa bliskim prijateljicama ne pričaju o problemima koje imaju, jer ne žele da naruše dobru sliku o sebi, a druge osećaju da su pod stalnom „prismotrom” okoline koja budno prati da li su sve uradile kako treba. Naša sagovornica podseća da u našoj sredini postoji snažan socijalni pritisak da žene budu savršene – da kuća blista, da se dete hrani isključivo zdravom i organskom hranom i pohađa bezbroj vanškolskih aktivnosti, a da mama istovremeno izgleda savršeno. Ako se nešto ne uklapa u tu idealizovanu sliku, krivica se svaljuje isključivo na mamu, bilo je da je pitanju činjenica da dete nije prohodalo na vreme, bilo da žena ne blista od sreće što je postala majka, već se povremeno oseća iscrpljeno i depresivno.

– Dešava se da žene kojima je razgovor najpotrebniji nemaju sa kim da porazgovaraju – neke mame žive u zajednici sa svekrvom i svekrom i plaše se da pozovu da njegovi roditelji ne bi čuli da se one žale. Mi smo otvorili anonimnu i besplatnu SOS liniju, jer iz iskustva znamo da nam je ponekad lakše da o najintimnijim problemima pričamo sa neznancem, nego sa bliskim osobama za koje smatramo da nas neće razumeti – zaključuje naša sagovornica.

Jelena Bratić ističe da je 20 volonterki Centra za mame obučene za razgovor preko SOS linije i za pružanje emotivne podrške, saosećanja i razumevanja, koje je potrebno velikom broju majki u našoj zemlji. Ona podseća da je istraživanje ovog centra o uticaju pandemije na mame pokazalo da se više od dve trećine majki ponekad ili često osećalo usamljeno, a tek trećina njih ocenila je svoje psihičko stanje kao dobro.