Fin­ski obra­zov­ni mo­del ne mo­že sa­mo da se pre­pi­še

Fin­ski obra­zov­ni si­stem je me­đu naj­bo­lji­ma na sve­tu, ali ta­kav re­zul­tat ni­je po­stig­nut pre­ko no­ći. Fin­ska je­ste sprem­na da po­de­li svo­ja zna­nja i is­ku­stva, ali njen pro­svet­ni si­stem ne mo­že sa­mo da se pre­pi­še, is­tak­nu­to je na sa­mom po­čet­ku Kon­fe­ren­ci­je o fin­skom obra­zo­va­nju „Po­kre­ta­či pro­me­na – no­ve ulo­ge u obra­zo­va­nju”, ko­ja je danas upri­li­če­na u Pa­la­ti „Sr­bi­ja”, s na­me­rom da struč­nja­ci u obra­zo­va­nju u Sr­bi­ji upo­zna­ju fin­ski pe­da­go­ški kon­cep­t, ali se i ohra­bre da po­kre­nu pro­me­ne na­bo­lje.

– U Fin­skoj lju­di ve­ru­ju u obra­zo­va­nje. Po­no­si­mo se svo­jim obra­zov­nim si­ste­mom u ko­me po­sto­je jed­na­ki uslo­vi za sve. U Fin­skoj je obra­zo­va­nje bes­plat­no od osnov­nog do vi­so­kog, kao i obro­ci do sred­nje ško­le, na­kon če­ga se sub­ven­ci­o­ni­šu – uka­zao je u uvod­nom iz­la­ga­nju Ki­mo Lah­de­vir­ta, am­ba­sa­dor Fin­ske u Sr­bi­ji, pod­se­ća­ju­ći da je nje­go­va do­mo­vi­na sprem­na da na­sta­vi di­ja­log s na­šim Mi­ni­star­stvom pro­sve­te i pre­ne­se svo­ja zna­nja.

Uzev­ši reč na otva­ra­nju struč­nog sku­pa, prof. dr Ivi­ca Ra­do­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te, ob­ja­snio je da je re­for­ma obra­zo­va­nja u Fin­skoj po­če­la se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, da su pro­me­ne išle ko­rak po ko­rak, da bi da­nas fin­ske ško­le no­se ti­tu­lu ško­la bu­duć­no­sti.

– Mno­ge dr­ža­ve su hte­le da jed­no­stav­no pre­ko­pi­ra­ju fin­ski na svoj obra­zov­ni si­stem, ali to ipak ni­je mo­gu­će bez uva­ža­va­nja spe­ci­fič­no­sti ko­je no­se na­ci­o­nal­ni si­ste­mi obra­zo­va­nja. Ka­da je reč o Sr­bi­ji, osnov­ni prav­ci u ko­ji­ma će se re­for­me od­vi­ja­ti de­fi­ni­sa­ni su Stra­te­gi­jom raz­vo­ja obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja do 2030. go­di­ne. Va­žan je kon­ti­nu­i­tet re­for­me – is­ta­kao je Ra­do­vić.

Fin­ski pe­da­go­ški mo­del po­znat je po to­me da in­spi­ri­še i uče­ni­ke i na­stav­ni­ke da za­jed­no gra­de zna­nje, a kao je­dan od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha fin­skog obra­zo­va­nja na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji is­tak­nut je uti­caj do­bro obra­zo­va­nih na­stav­ni­ka ko­ji se to­kom stu­di­ja za ovaj po­ziv pri­pre­ma­ju uz men­tor­sku po­dr­šku, spa­ja­ju­ći te­o­ri­ju i prak­su. O to­me je go­vo­rio dr Ra­i­mo Sa­lo, eks­pert za pro­fe­si­o­nal­ni raz­voj na­stav­ni­ka s Uči­telj­skog fa­kul­te­ta u Oulu. Ka­ko je istakao, uči­telj­ski fa­kul­tet na ko­me pre­da­je, jav­na je usta­no­va s tra­di­ci­jom du­žom od če­ti­ri ve­ka, osno­van je 1609. go­di­ne. Vi­še od hi­lja­du uče­ni­ka pod tim kro­vom sti­ču osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje i isto­vre­me­no se za na­stav­nič­ku pro­fe­si­ju i te­o­rij­ski i prak­tič­no spre­ma­ju bu­du­ći pro­svet­ni rad­ni­ci. Za­po­sle­ni, po­ja­snio je Sa­lo, ta­ko ima­ju dvo­stru­ku ulo­gu, obra­zu­ju ma­lu de­cu, ali ta­ko­đe ima­ju i stu­den­te ko­ji­ma su men­to­ri. Za ovog pro­fe­so­ra men­tor­stvo je ključ­na reč, a je­dan od glav­nih za­da­ta­ka Uči­telj­skog fa­kul­te­ta na ko­me pre­da­je je prak­tič­na obu­ka bu­du­ćih na­stav­ni­ka, na lo­kal­nom, na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou. Ka­ko je re­kao, ne po­sta­ju svi fud­ba­le­ri do­bri tre­ne­ri, pa ta­ko ne po­sta­ju ni svi na­stav­ni­ci do­bri men­to­ri. Uti­caj do­brih na­stav­ni­ka je du­go­ro­čan, pro­te­že se na pe­ri­od od 100 go­di­na, a ide­ja men­tor­stva ne pod­ra­zu­me­va pu­ko pre­sli­ka­va­nje ra­da na bu­du­ćeg ko­le­gu, već za­me­nu is­ku­stva uz uva­ža­va­nje auto­no­mi­je u pri­stu­pu sva­kog na­stav­ni­ka, na­gla­sio je fin­ski pro­fe­sor, pri­tom na­ro­či­to is­ti­ču­ći va­žnost struč­nih usa­vr­ša­va­nja na osno­vu po­tre­ba na­stav­ni­ka.