Ki­ne­ski „špi­jun­ski” ba­lo­ni le­te po ce­lom sve­tu

Ni ne­de­lju da­na od oba­ra­nja ki­ne­skog ba­lo­na iz­nad oba­le Ju­žne Ka­ro­li­ne „po­li­tič­ka hi­ste­ri­ja” u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va se ne sti­ša­va, što do­dat­no po­di­že na­pe­tost u na­ru­še­nim od­no­si­ma Va­šing­to­na i Pe­kin­ga.

Iako struč­nja­ci FBI opre­zno is­ti­ču da je na osno­vu osta­ta­ka iz­va­đe­nih iz oke­a­na još ra­no re­ći u ko­je svr­he je aero­stat slu­žio, Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja je spor­nu le­te­li­cu već pro­gla­si­la špi­jun­skom.

Obo­re­ni ki­ne­ski ba­lon imao je opre­mu za ot­kri­va­nje i pri­ku­plja­nje oba­ve­štaj­nih sig­na­la kao deo ogrom­nog pro­gra­ma va­zdu­šnog nad­zo­ra ko­ji je spro­vo­đen u vi­še od 40 ze­ma­lja, sa­op­štio je ne­zva­nič­no vi­so­ki zva­nič­nik Stejt de­part­men­ta po­zi­va­ju­ći se na snim­ke ame­rič­kih špi­jun­skih avi­o­na U-2, pre­no­si AP.

Kao do­kaz za tvrd­nju re­če­no je da je ba­lon imao vi­še an­te­na i sen­zo­ra ko­ji mo­gu da slu­že za pri­ku­plja­nje oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka, uklju­ču­ju­ći i so­lar­ne pa­ne­le za nji­ho­vo na­pa­ja­nje.

Va­šing­ton je uve­ren da pro­iz­vo­đač ki­ne­skog špi­jun­skog ba­lo­na ima „di­rekt­nu ve­zu” s Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kom voj­skom Ki­ne (PLA), pre­no­si Roj­ters. Za­to SAD raz­ma­tra­ju mo­guć­nost pred­u­zi­ma­nje me­ra pro­tiv fir­mi po­ve­za­nih sa ki­ne­skom voj­skom, či­ja teh­no­lo­gi­ja je omo­gu­ći­la upad ki­ne­skog špi­jun­skog ba­lo­na u ame­rič­ki va­zdu­šni pro­stor.

Iz­vla­če­nje de­lo­va ba­lo­na u dva odvo­je­na sek­to­ra ve­li­či­ne 15 fud­bal­skih igra­li­šta u če­tvr­tak je pri­vre­me­no ob­u­sta­vlje­no zbog lo­ših vre­men­skih uslo­va na mo­ru. Ka­ko se sa­zna­je, ro­ni­o­ci su na­vod­no na­šli po­ten­ci­jal­no vred­ne de­lo­ve opre­me, a na po­je­di­nim kom­po­nen­ta­ma ot­kri­ve­ni su i na­pi­si na en­gle­skom je­zi­ku.

Vi­ši zva­nič­ni­ci FBI no­vi­na­ri­ma su ne­zva­nič­no sa­op­šti­li da je za sa­da sa­mo ne­ko­li­ko osta­ta­ka ba­lo­na sti­glo u nji­ho­vu la­bo­ra­to­ri­ju u gra­du Kvan­ti­ko ra­di is­tra­ge. Po­ru­ču­ju da je na osno­vu ma­le ko­li­či­ne elek­tro­ni­ke ve­o­ma ra­no da se pro­ce­ni „šta je bi­la na­me­ra i ka­ko ure­đaj funk­ci­o­ni­še”.

Da je ki­ne­ski ba­lon do­ži­vljen kao ozbilj­na pret­nja na­ci­o­nal­noj bez­bed­no­sti SAD vi­de­lo se po re­ak­ci­ji Kon­gre­sa. Pred­stav­nič­ki dom jed­no­gla­sno je usvo­jio re­zo­lu­ci­ju ko­jom se osu­đu­je pre­let ki­ne­skog ba­lo­na u va­zdu­šni pro­stor SAD pro­šle ne­de­lje kao „dr­sko kr­še­nje su­ve­re­ni­te­ta Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va”. Ma­da je re­zo­lu­ci­ja neo­ba­ve­zu­ju­ća, njen cilj je da po­ša­lje po­ru­ku da su re­pu­bli­kan­ci i de­mo­kra­te uje­di­nje­ni u osu­di od­lu­ke da se ba­lon po­ša­lje iz­nad te­ri­to­ri­je SAD.

Port­pa­rol­ka ki­ne­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Mao Ning po­no­vi­la je ra­ni­je tvrd­nje da je ba­lon bio me­te­o­ro­lo­ški, da je skre­nuo zbog ja­kog ve­tra i da su SAD pre­te­ra­le što su ga obo­ri­le: „To je neo­d­go­vor­no. Naj­no­vi­je op­tu­žbe su mo­žda deo ame­rič­kog in­for­ma­ci­o­nog ra­ta pro­tiv Ki­ne.”

Iz Pe­kin­ga pi­ta­ju za­što bi Ki­na špi­ju­ni­ra­la SAD ba­lo­nom ve­li­či­ne tri škol­ska auto­bu­sa ka­da to mno­go bo­lje i taj­no mo­gu da iz­ve­du sa­vre­me­ni sa­te­li­ti. Pe­kin­ški „Pipls dej­li” pi­še da se ši­re­nje pa­ni­ke po­vo­dom ba­lo­na ko­ri­sti pre sve­ga za unu­tra­šnja raz­ra­ču­na­va­nja na ame­rič­koj po­li­tič­koj sce­ni u si­tu­a­ci­ji kad je Baj­de­nov rej­ting na po­lo­vi­ni man­da­ta, sa 41 od­sto po­dr­ške, je­dan od naj­ni­žih od pred­sed­ni­ka Džo­na Ke­ne­di­ja.

Gla­si­lo CK KP Ki­ne po­ru­ču­je da, kad je reč o špi­ju­ni­ra­nju, ni­jed­na ze­mlja ne pri­me­nju­je pri­smo­tru ši­re i agre­siv­ni­je od SAD, pod­se­ća­ju­ći da su Hen­ri Ki­sin­džer i Zbig­njev Bže­žin­ski če­ste nad­zor­ne voj­ne le­to­ve u bli­zi­ni ki­ne­skih oba­la sma­tra­li pro­vo­ka­tiv­nim. Ka­ko bi SAD re­a­go­va­le ako bi Ki­na spro­vo­di­la če­ste nad­zor­ne le­to­ve is­pred oba­la Ka­li­for­ni­je, Nju­jor­ka ili Flo­ri­de? „Pipls dej­li” is­ti­če da je oba­ra­nje ba­lo­na po­sta­vi­lo ve­o­ma loš pre­se­dan za dve ze­mlje u po­gle­du re­ša­va­nja slič­nih slu­ča­je­va u bu­duć­no­sti: „Sa­mo za­pam­ti­te, Ki­na ni­je pu­ca­la na pra­vi ame­rič­ki voj­ni špi­jun­ski avi­on EP3 kad je pri­nud­no sle­teo na ki­ne­sko ostr­vo Haj­nan 1. apri­la 2001, bez ika­kve do­zvo­le ki­ne­skih vla­sti.”

Ame­rič­ke vla­sti tvr­de da je ki­ne­ski ba­lon, uočen još iz­nad oba­la Alja­ske 28. ja­nu­a­ra, deo op­se­žnog ki­ne­skog pro­gra­ma nad­zo­ra iz va­zdu­ha, ko­ji je ob­u­hva­tio vi­še de­se­ti­na ze­ma­lja na pet kon­ti­ne­na­ta.

„Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ni­su bi­le je­di­na me­ta ovog ši­reg pro­gra­ma”, po­ru­čio je dr­žav­ni se­kre­tar En­to­ni Blin­ken, ko­ji je zbog in­ci­den­ta s ba­lo­nom ot­ka­zao pr­vu zva­nič­nu po­se­tu Pe­kin­gu.

Na bri­fin­gu u Pen­ta­go­nu bri­gad­ni ge­ne­ral Pat Raj­der ka­te­go­rič­no je re­kao da su sto od­sto si­gur­ni da je obo­re­ni ba­lon iz­nad te­ri­to­ri­je SAD va­zdu­šni brod za špi­ju­na­žu, a ne za pri­ku­plja­nje me­te­o­ro­lo­ških po­da­ta­ka. Raj­der je is­ta­kao ka­ko SAD sma­tra­ju da su slič­ni ba­lo­ni le­te­li iz­nad Se­ver­ne i Ju­žne Ame­ri­ke, Ju­go­i­stoč­ne Azi­je, Is­toč­ne Azi­je i Evro­pe. U me­đu­vre­me­nu i ja­pan­ska vla­da je po­tvr­di­la da je sli­čan ba­lon pri­me­ćen iz­nad mo­ra kod ostr­va Kju­šu na ju­go­za­pa­du ze­mlje u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne.

Po­vo­dom ovih in­ci­de­na­ta, ko­ji su do­dat­no po­di­gli ten­zi­je u iona­ko „hlad­no­ra­tov­skim” od­no­si­ma SAD i Ki­ne, Stejt de­part­ment je odr­žao bri­fin­ge s go­to­vo 150 di­plo­ma­ta iz 40 sa­ve­znič­kih ze­ma­lja. Za­me­ni­ca dr­žav­nog se­kre­ta­ra Ven­di Šer­man ot­kri­la je u tom obra­ća­nju da je je­dan ba­lon 2019. go­di­ne ob­i­šao ce­lu ze­malj­sku ku­glu i tom pri­li­kom pre­šao iz­nad Ha­va­ja i Flo­ri­de.