Siromaštvo posebno teško pada deci

Najveći teret ukrajinske i krize izazvane pandemijom korone snose višečlane porodice sa malom decom, starije osobe koje žive same ili u staračkim domaćinstvima, izbeglice, tražioci azila i interno raseljena lica, kao i ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima naše zemlje, ističu stručnjaci agencija Ujedinjenih nacija u Srbiji. Procene Unicefa govore da je broj siromašne dece povećan za skoro 30.000 tokom protekle godine, a najugroženiji su oni mališani koji žive u velikim porodicama, seoskim domaćinstvima i romskim naseljima.

Stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji je 2021. godine iznosila 8,9 odsto, što znači da gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji nije mogla da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe za hranom i odećom, a procene govore da je ta stopa u protekloj godini porasla između 0,3 i 2,5 odsto.

– Tokom svake krize, siromašni postaju još siromašniji, a bogati se još više bogate – to je  pokazala i kriza izazvana pandemijom kovida 19 i ratom u Ukrajini. Istraživanja, međutim, pokazuju da siromaštvo ne pogađa sva domaćinstva na isti način, ona sa decom spadaju među najugroženija u Srbiji. Zbog toga se zajednički program Ujedinjenih nacija „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizne situacije” fokusira na jačanje sistema socijalne zaštite kako bi se ublažili socio-ekonomski uticaji pandemije virusa korona i ukrajinske krize. Projekat implementiraju Unicef i UNFPA, uz učešće UNHCR-a u Srbiji i u saradnji sa Vladom Srbije i Crvenim krstom Srbije, a naš zajednički cilj jeste da smanjimo nejednakosti – ističe Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Istraživanje koje obuhvata projekcije siromaštva za starije osobe pokazuje da oni koji žive u ruralnim i udaljenim krajevima najteže zadovoljavaju svoje potrebe za hranom, higijenskim proizvodima ili lekovima.

– Rezultati do kojih smo došli ukazuju da je stopa apsolutnog siromaštva u protekloj godini porasla na 12,3 odsto za celokupnu populaciju. To znači da svaka osma osoba u Srbiji ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe za hranom i odećom, a u posebno teškoj situaciji nalaze se osobe starije od 65 godina. U okviru ovog projekta, Populacioni fond UN dodelio je jednokratnu finansijsku pomoć za preko sedamdeset, većinski jednočlanih staračkih domaćinstava – kaže Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji.

Ana Prodanović, iz beogradske kancelarije Unicefa, upozorava da je kriza izazvana ratom u Ukrajini dramatičnije uticala na životni standard porodica u Srbiji od pandemije virusa korona – podaci pokazuju da građani troše više novca na hranu i osnovne životne potrebe, više se troši ušteđevina i češće pozajmljuje novac, značajan broj ljudi traži dodatni posao, a veliki broj porodica odlaže kupovinu većih stvari u domaćinstvu za bolje dane.