Trnovit put budućih advokata

Čak 90 odsto pripravnika u pravosuđu ne može da se izdržava od svog rada. Trećina ne prima nikakvu novčanu naknadu, a većina onih koji su plaćeni rekla je da iznos nije dovoljan za osnovne životne potrebe, uključujući stanarinu, račune, troškove ishrane i odevanja. Da novčana naknada koju primaju nije ekvivalentna uloženom trudu, smatra 65 odsto ispitanika. Samo devet procenata je zadovoljno pripravničkim primanjima.

Reč je o rezultatima istraživanja mlade pravnice Nede Marinac iz Zrenjanina, koja je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, posle završenih studija odbranila master rad „Pravni položaj pripravnika u pravosudnom sistemu Republike Srbije”. Istraživanjem je obuhvaćeno 325 diplomiranih pravnika koji svoj pripravnički staž obavljaju pod okriljem sudstva, advokature i tužilaštva. Najveći broj je u advokatskim kancelarijama – 237, pa istraživanje najviše govori o položaju pripravnika u advokaturi.

Trećina pripravnika provodi na poslu više od osam sati dnevno, često rade prekovremeno. Trećina oseća da je pod stresom svakog dana, a trećina više puta nedeljno. Vikendom radi 34,5 odsto ispitanika, a 9,5 procenata nema pravo na godišnji odmor. Za rad koji obavljaju, 33 odsto njih ne prima nikakvu novčanu naknadu. Veliki broj je radno angažovan na osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju, a samo 15 odsto ima potpisan ugovor o radu. Većinu izdržavaju roditelji. Tek nekoliko procenata može da živi samostalno od sopstvene zarade, a vrlo je malo onih koji imaju i neki dodatan posao.

– Od ukupnog broja ispitanika – 325, svega 18 je negiralo bilo kakvu neprijatnost doživljenu tokom pripravničkog staža. Njih 313 izjasnilo se da je imalo osećaj da su nedovoljno cenjeni i poštovani, dok je 86 odgovorilo potvrdno na prisutnost osećaja omalovažavanja od starijih kolega, 41 pripravnik je ujedno tvrdio da je bio i žrtva mobinga, dok je 41 osoba bila diskriminisana po nekom osnovu, njih 39 psihički, seksualno ili na drugi način zlostavljano, a crvena zastava se vije nad problemom novčane naknade jer se 217 pravnika sa diplomom bori za sopstvenu egzistenciju uz prisutnost osećaja da su jeftina radna snaga – kaže Neda Marinac.

Naglašava da advokati, sudije ili javni tužioci ne moraju da imaju pripravnike, dok pripravnici moraju da odrade pripravnički staž. To ih dovodi u nepovoljan položaj, bez mogućnosti pobune i pregovora.

– Svaki vid neposlušnosti okončava se na samom početku, činjenicom da je mnogo više pripravnika nego principala, da su lako zamenljiva kategorija, da se svake godine fabrikuje taman onoliko diplomiranih pravnika koliko je potrebno da budu zamenjeni – navodi naša sagovornica. Ona je diplomirala sa prosečnom ocenom 9,80 a trenutno je advokatski pripravnik.

Položaj pripravnika je neprecizno i nedovoljno jasno definisan zakonima, što stvara nesigurnost u svetu rada. Čini se da zakoni bolje regulišu druge profesije nego pravnu, kada je reč o početnicima koji u budućnosti treba da primenjuju zakone i donose odluke.

– Oni su jednim delom plaćeni i „u naturi”, jer izvršavajući zadatke uz mentorstvo starijih pravnika stiču praktična znanja i iskustva koja su neophodna za dalji napredak u struci. Pravo koje uživaju pripravnici je pravo na obuku tokom trajanja pripravničkog staža. Obaveza koja ih tereti je odgovorno izvršavanje radnih zadataka, disciplinovan odnos prema radu, korektnost u međuljudskim odnosima i integracija u organizovani proces rada. Pri savladavanju prepreka u sticanju praktičnih znanja, treba da pokažu preciznost, samostalnost, urednost, tačnost, sistematičnost, konciznost – napominje naša sagovornica.

Od pripravnika se očekuje da uvek bude spreman za rad i učenje, da ima fine manire i da bude dobro odeven, a pritom se njegov rad ne nagrađuje adekvatno u novcu. Poslodavci smatraju da im čine „veliku uslugu” time što su im pružili šansu da upravo u njihovim kancelarijama steknu znanja, iskustva i veštine. Ne samo da se zanemaruje radno vreme i niz  aktivnosti u svakodnevnom poslu pripravnika, koje poslodavcu donose zaradu, već se od njih traži da budu zadovoljni samo stečenim iskustvom i da pritom ne zahtevaju ništa više, pa ni pristojna primanja.

– Pripravnici daju pristanak da rade pod „nepovoljnijim” uslovima jer je pripravništvo jedina karta u željenom pravcu – ka polaganju pravosudnog ispita – kaže Neda Marinac.

Hijerarhijsko ustrojstvo pripravničkog odnosa se svodi na dve lestvice, pripravnik – principal. Iznad principala ne postoji instanca koja bi nadgledala kontrolu gradiranja radnih zadataka prilikom stručnog osposobljavanja, što jača poziciju principala, čineći je ujedno neprikosnovenom. Nepostojanje pravilnika i kontrole stvara prostor za diskreciono postupanje ne samo u vezi sa obavezama i odgovornošću, već i po osnovu prava koja pripravnici uživaju.

– Pripravnici koji svoj staž obavljaju u radnom odnosu primaju naknadu sa karakterom zarade, dok drugi volontiraju. Domino efekat nadalje sa sobom povlači još jednu razliku, u konkretnom slučaju, između dve kategorije pripravnika po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti, invalidnosti kao i zdravstvenog osiguranja – naglašava Neda Marinac.

Podseća da pripravnički staž, nakon stečene diplome, traje od dve do četiri godine. Oni koji završe fakultet u roku i odmah počnu da rade kao pripravnici, a zatim brzo polože pravosudni ispit, imaju tada već 27 godina. Do poznih dvadesetih, zaključuje naša sagovornica, sa diplomom prestižnog fakulteta, oni ne mogu sebi da obezbede dovoljno novca kako bi zadovoljili egzistencijalne potrebe, a osećaju nezadovoljstvo i neispunjenost jer se neminovno porede sa vršnjacima iz drugih profesija koji zarađuju dovoljno za pristojan život.