Da svaki slučaj bude razjašnjen do kraja

Katedra za sudsku medicinu, jedna od prvoosnovanih na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ove godine proslavlja ceo vek postojanja. Uvid u istorijske spise Instituta za sudsku medicinu pokazuju da je prvi specijalista sudske medicine u Beogradu bio dr Edvard Mihel, po čijem je nacrtu napravljena prva zgrada prosekture Opšte državne bolnice u Beogradu 1907. godine. On je bio član Odbora za Medicinski fakultet Srpskog lekarskog društva, koji je tokom marta 1914. godine zajedno sa dr Vojislavom Subotićem i dr Milanom Jovanovićem Batutom, obišao sedamnaest medicinskih fakulteta u Evropi – na osnovu njihovog referata ministar unutrašnjih dela Kraljevine Srbije Milan Protić maja 1914. godine donosi rešenje o osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu, na kojem je dr Edvard Mihel trebalo da bude profesor patologije i sudske medicine. Nažalost, sudbina je imala druge planove za ovog lekara koji je u značajnoj meri zadužio srpsku medicinu. Dr Mihel umire od tifusa, lečeći obolele i ranjene u Rezervnoj vojnoj bolnici u Palanci marta 1915. godine, gde je kao rezervni major bio načelnik.

– Dr Milovan Milovanović imenovan je za vanrednog profesora sudske medicine 25. juna 1923. godine, te se ovaj dan uzima kao datum osnivanja Katedre za sudsku medicinu. Posle Prvog svetskog rata, on postaje novi šef prosekture i po njegovoj zamisli proširena je zgrada prosekture. Sa početkom rada novoosnovanog Medicinskog fakulteta, njegov aktuelni dekan Vojislav Subotić, želeo je da se u sastavu proširene zgrade prosekture napravi i prvi amfiteatar fakulteta, što je i urađeno. Zgrada novoosnovanog Sudskomedicinskog zavoda konačno je završena i otvorena 1924. godine, zavod postaje jedna od baza Medicinskog fakulteta, a profesor Milovan Milovanović njegov prvi upravnik – govori redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Slobodan Nikolić.

Posle tragične smrti profesora Milovana Milovanovića 8. marta 1948. godine, docentkinja Julijana Bogićević postaje upravnica Zavoda za sudsku medicinu, koji početkom pedesetih godina postaje Institut za sudsku medicinu. Ona je bila prva žena na funkciji dekana Medicinskog fakulteta i prva žena na Univerzitetu u Beogradu koja je postala redovni profesor 1960. godine. Bila je šef katedre i upravnica Instituta za sudsku medicinu do svoje penzije 1972. godine.

Zgrada Sudskomedicinskog zavoda, kasnije Instituta za sudsku medicinu, koja je sagrađena prema zamisli profesora Milovanovića i u kojoj se nalazio prvi amfiteatar Medicinskog fakulteta, srušena je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, da bi na tom mestu bila izgrađena nova zgrada Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, a Institut za sudsku medicinu premešten je u novu zgradu u Deligradskoj ulici tokom 1979/80. godine, gde se i danas nalazi.

Dr Đorđe Alempijević, upravnik Instituta za sudsku medicinu i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, ističe da se u ovoj ustanovi obavi između 900 i hiljadu sudskih obdukcija godišnje i još oko 300 obdukcija koje se rade po zahtevu bolnica. Naš sagovornik, međutim, skreće pažnju na činjenicu da se na institutu pregledaju i osobe koje su postale žrtve nasilja u različitim životnim okolnostima, bilo da su u pitanju tuče na javnim mestima, porodično nasilje ili silovanje.

– Nažalost, ovi pregledi rade se sporadično i uglavnom na zahtev žrtava nasilja, jer još uvek nije uspostavljen sistem po kome bi pravosudni organi neposredno nakon nasilnog događaja žrtvu nasilja upućivali na pregled u institut. Specijalisti sudske medicine su kvalifikovani da na adekvatan način utvrde povrede i da ih dokumentuju, te sačine kompletan izveštaj i foto-dokumentaciju – sa takvom dokumentacijom u sudskom postupku žrtva može da očekuje da će efikasnije doći do pravde. Iako su svi lekari tokom studija obučeni za pregled i opis povreda, praksa pokazuje da oni zbog preopterećenosti, manjka vremena i punih čekaonica, ozlede često ne opisuju na adekvatan način. Ukoliko opis povreda nije kompletan, žrtva će teže doći do pravde u sudskom postupku – ističe dr Alempijević.

Po njegovim rečima, osim nastave i naučnog rada, na Institutu za sudsku medicinu obavlja se i zdravstvena delatnost. Toksikološka laboratorija instituta je tokom 2011. godine proširena, modernizovana i rešenjem ministra zdravlja ovlašćena za poslove nacionalne Referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. DNK laboratorija instituta osnovana je 2002. godine od strane Međunarodne komisije za nestala lica, i godišnje se u njoj obavi između 30 i 40 analiza kojima se utvrđuju sporni srodnički odnosi, a pre svega, očinstvo.

Sem toga, U institutu se utvrđuje i identitet preminulih osoba i analiziraju biološki tragovi nađeni na mestu zločina. Preko projekta Ministarstva zdravlja kreditom Svetske banke tokom 2021. godine jedna od obdukcionih sala potpuno je renovirana i opremljena za obavljanje tzv. visokorizičnih obdukcija, odnosno umrlih od zaraznih bolesti.