Ljubav je neobuzdano dete slobode

Od naše specijalnog izveštača

Porto – Nisam ja gladna – ja samo ne uspevam da svarim svoj život. Umorna sam – svu noć sam hodala sejući uspomene na tebe...

Izgovarajući ove reči u predstavi „Vatre” na srpskom jeziku, glumica Sloboda Mićalović izmamila je prve uzdahe portugalske publike u Nacionalnom teatru u Portu.

Predstava „Vatre” Marije Velasko, na osnovu proze Margerit Jursenar i u režiji Karme Portačeli, izvedena je uz uzvike „bravo” i višeminutni aplauz na festivalu „Finistera” u Nacionalnom teatru u Portu, u Portugaliji, i na licu mesta potvrdila da je – Beograd svet!

U sali ovog velelepnog pozorišnog zdanja sa baroknim ložama, mogli su se preksinoć čuti mnogi jezici sveta: španski, francuski, poljski, engleski, nemački... Jezička nepoznanica u ovom scenskom iskazu nije bila prepreka, jer su emocije koje su beogradski glumci podarili publici srušile sve barijere. Na licima gledalaca mogla se osetiti spontana reakcija, bilo je i osmeha i tužnih uzdaha, jer je ova kompleksna priča građena kroz više slojeva.

Predstava „Vatre” značajna je koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone, a deo je šireg evropskog projekta „Katastrofa” u organizaciji Unije teatara Evrope. Do saradnje je došlo zahvaljujući ovoj pozorišnoj asocijaciji, a JDP je njen član od 2006. godine. Vodeće ličnosti ovih kuća, dve energične žene, Tamara Vučković Manojlović i Karma Portačeli, lako su našle zajednički jezik. Otuda predstava „Vatre” o antičkim mitovima i ljubavi kao svojevrsni kolaž u kojem su prisutni svi mogući stilovi, od poema, proze, i drugih književnih rodova.

– Ovde u Portu boravi nekoliko direktora evropskih pozorišta i svi su namenski došli da gledaju našu predstavu. Mnogi od njih potvrdili su nam dolazak i u Beograd, jer su čuli da imamo izuzetan glumački potencijal. Razgovarali smo i o nekim rediteljima, novim saradnjama koje uspostavljamo. Mislim da su se stvari u velikoj meri promenile posle pandemije. Počeli smo mnogo intenzivnije da komuniciramo. Valjda i zato što smo imali elektronske kontakte koji su bili mnogo češći nego ranije, a onda se spontano nastavila ta potreba za razmenom, komunikacijom, sa željom da radimo nove projekte – kaže za „Politiku” Tamara Vučković Manojlović, direktorka JDP-a i odnedavno jedan od članova Upravnog odbora UTE, dok rediteljka Karma Portačeli, koja se ni ovde u Portu nije odvajala od beogradskih kolega, naglašava da su temelj predstave „Vatre” klasični mitovi:

– Ovo je divna mitološka priča upisana u ljubavi, oslanja se na Homerovu „Odiseju” i dela Euripida, ali su utisnuti i Lorka, Bernhard. Tema je ljubav, kao i politika u širem smislu, jer ona utiče na naše živote, iako toga nismo uvek svesni.

Priča prati dijalog između grčke pesnikinje Sapfo i Jursenar, koja je knjigu pisala posle jedne lične, ljubavne krize. Pomoć za svoju intimnu dramu tražila je u svetu mitologije. Otuda ovde Fedra, Ahil, Magdalena, Antigona, Venera, Hipolit, Klitemnestra.

„Ljubav je dete slobode. Nikada dominacije. Ljubav je ime za pripitomljeno zadovoljstvo. Lepak. Kosmički lepak. Slepa avantura. Grom koji ti polomi kosti. Ljubav je gubitak sopstvenog glasa” – ovaj dijalog koji su na sceni vodili beogradski glumci prepričavale su posle predstave dve mlade Srpkinje koje su za novo mesto življenja izabrale baš Porto, jedna predaje portugalski jezik za strance, druga je projektant. Sreću zbog ovog iznenadnog susreta nisu krile ni kada su sa ekipom JDP-a do kasno u noć razgovarale sa molbom da ovakvih gostovanja bude mnogo više jer su lekovita.

– Jezička barijera zaista nije postojala. Ponela nas je emocija, reakcija koju nismo očekivali. Razgovarali smo sa publikom, neki su čak i plakali i najavili da će doći i na drugu predstavu – kaže Sloboda Mićalović, koja tumači neimenovan lik nazvan Ona, i dodaje:

– Pitala sam rediteljku zašto se moja junakinja zove Ona. Odgovorila je: zašto što je ona svaka od nas. Ulogu sam gradila na toj praznini, ne na devojci koja je omašila ljubav, nego na jakoj ženi koju je neki muškarac polomio na komade i koja ne uspeva da se vrati u realan život.

Nataša Tapušković tumači dve uloge: Sapfo i Terapeuta.

Milena Vasić je Fedra i Magdalena, Iva Manojlović: Antigona – Venera, Nikola Rakočević je Ahil, Damjan Kecojević – On. Rosa Renom: Klitemnestra i Kivani Menolašina Hulijan: Hipolit.

– Od početka smo imali osećaj da je publika tu sa nama i da nas podržava. Možda je i ta želja da nas i na drugim jezicima razumeju, da prenesemo tu poruku, emociju, dala efekat. Osetili smo jedinstvo u sali i ono nas je oslobodilo straha – kaže Nataša Tapušković, dok Nikola Rakočević primećuje da su emocije bile obostrane. Osećao sam koncentraciju, nije bilo previše šuškanja, mrdanja, muvanja, kašnjenja. Drago mi je da smo uspeli da iskomuniciramo sa publikom.

Iva Manojlović takođe primećuje da je publika od samog starta bila deo predstave, iako se ovako složeni tekst sa zgusnutim mislima, intenzitetom delikatno pratiti. Bila je, kaže, dobra veza iz publike sa njima na sceni:

– Kada se izmestite iz terena na koji ste navikli u drugu kulturu, mislim da se mnogo toga nauči. Jednostavno pustite sebe da vas uzme ono što se nudi preko puta. Stvori se igra bez previše očekivanja, što je i suština našeg glumačkog poziva.

Porto, čije ime vuče korene od starorimskog, grad na ušću reke Duro u Atlantski okean, uveliko je okupan cvetnim lejama i krošnjama rascvetalih magnolija. Ovaj zavodljivi grad na Iberijskom poluostrvu, uz miris maslina, Larinu pesmu, zvuke fadoa i raskošni glas Amalije Rodrigez, dočekao je glumačku ekipu JDP-a sa širokim osmehom. Ljubopitljivi Portugalci raspitivali su se odakle dolazimo, a na reč Srbija spontano su stavljali ruke na srce sa osmehom i uzvikom: Đoković!