Faktor Indija

Pod uticajem rata u Ukrajini menja se i dosadašnji međunarodni poredak. „Svetski poredak, koji je i dalje veoma, veoma duboko zapadnjački”, rekao je nedavno indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar u intervjuu za „Njujork tajms”, zamenjuje svet „višestranosti”, u kojem države biraju sopstvene „posebne politike, sklonosti i interese.”

Savremena Indija je neprepoznatljiva država u poređenju sa Baratom – još jedno ime za jednu od najstarijih civilizacija na svetu – iz pedesetih godina prošlog veka. Tada se premijer Džavaharlal Nehru udružio sa Josipom Brozom Titom i egipatskim vođom Gamalom Abdelom Naserom da u jeku hladnog rata stvore Pokret nesvrstanih. Bili su to dani visokih ideala, vatrene retorike, sada bi neki rekli i populizma, rastućeg samopouzdanja u cvetajućem postkolonijalnom dobu.

Jugoslavije više nema, a Egipat je, među arapskim državama koje su sve uticajnije na svetskoj sceni, najmnogoljudniji sa 109 miliona žitelja i sa velikom privredom. Indija, koja prema Ujedinjenim nacijama treba 14. aprila da i formalno postane najmnogoljudnija zemlja na planeti, u 2022. je izbila na peto mesto među najvećim privredama sveta, značajna je vojna sila sa nuklearnim oružjem i država sa globalnim diplomatskim gledištima.

Usred velikog preoblikovanja američko-kineskih odnosa, značaj Indije je sve očigledniji. No Indija je i među mnogobrojnim zemljama globalnog juga koje su najugroženije svetskim političkim i ekonomskim previranjima. U sve dubljoj krizi koja je zahvatila 21. vek mediji su prepuni naslovnica o sukobu Istoka i Zapada, ali hladnije glave, međutim, upozoravaju na tenzije između Zapada i globalnog juga, to jest Azije, Afrike, Latinske Amerike i Pacifika tokom naredne decenije.

Pokidani lanci snabdevanja, rastuće kamatne stope i inflacija, u kombinaciji sa smanjenjem stopa rasta i doznaka, stvaraju uslove za dužničku krizu u siromašnim zemljama. One su prepuštene sudbini i mogu biti izvor miliona migranata i izbeglica. To će zauzvrat pogoršati globalna previranja.

Indija je od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. odbacivala američki i evropski pritisak u UN da osudi rusku invaziju, pretvorila Moskvu u svog najvećeg dobavljača nafte i okončala sa onim što smatra licemerjem Zapada. Za ministra Džaišankara je prošlo vreme načina razmišljanja da su „evropski problemi svetski problemi, ali svetski problemi nisu evropski problemi”, rekao je usred Bratislave, u junu prošle godine.

„Od februara je Evropa iz Rusije uvezla šest puta više fosilnih goriva nego Indija”, naveo je Džaišankar. „Ukoliko društvo sa prihodom od 60.000 dolara po stanovniku misli da treba da se brine o sebi, a ja to priznajem legitimnim, ne bi trebalo da očekuju da društvo sa prihodom od 2.000 dolara po stanovniku pati.”

U takvom okruženju čini se da će 2023. biti godina u kojoj će Indija igrati još važniju ulogu u međunarodnim odnosima. Biće domaćin samite Grupe 20 (G20) najvećih razvijenih i brzo rastućih velikih zemalja u razvoju, kao i Šangajske organizacije za bezbednost, Trilateralne komisije (300 globalno uticajnih ličnosti iz senke), te Indo-pacifičke ekonomske platforme za napredak koju je pokrenuo američki predsednik Džozef Bajden.

Premijer Modi je već aktivno pristupio ulozi. Sredinom januara se pred predstavnicima 120 zemalja obratio porukom o globalnom jugu. „Mi, globalni jug, imamo najveći udeo u budućnosti. Tri četvrtine čovečanstva živi u našim zemljama”, rekao je na otvaranju samita „Glas globalnog juga – 2023.” u Nju Delhiju sredinom januara. „Naš glas mora biti ravnopravan. Stoga, kako se 80-godišnji model globalnog upravljanja polako menja, trebalo bi da pokušamo da oblikujemo poredak u nastajanju”, rekao je premijer Modi.

„Većinu globalnih problema nije stvorio globalni Jug. No, ti problemi više utiču na nas”, istakao je indijski premijer i dodao: „to smo videli u posledicama pandemije, klimatskih promena, terorizma, čak i sukoba u Ukrajini. Pronalaženje rešenja, takođe, ne uzima u obzir našu ulogu ili naš glas.”

Kada je 1. decembra prošle godine, Indija preuzela predsedavanje G-20. Modi je rekao da će Nju Delhi promovisati univerzalni osećaj „jedinstva” i harmonije za rešavanje globalnih problema. „Prioriteti našeg predsedavanja u G-20 će biti formirani u konsultacijama ne samo sa našim partnerima u grupi, već i sa našim saputnicima sa globalnog juga, čiji se glasovi obično ne slušaju”, napisao je Modi za moskovski ekonomski dnevnik „Komersant”.

Poslednjih godina se američko-indijsko partnerstvo proširilo daleko i široko, od Havaja do Himalaja, od odbrane i pomorske bezbednosti do vakcina, klimatskih promena i, u novije vreme, lanaca snabdevanja. Ipak, hladnoratovske predstave Vašingtona o Indiji i poimanje Bajdenove administracije o podeli sveta na „Mi protiv njih” usložnjava odnose sa Nju Delhijem.

Početkom 2023. je Bi-Bi-Si objavio dokumentarni film o premijeru Modiju, ponovo pokrenuvši polemiku o hinduističko-muslimanskim neredima pre 20 godina. Dokumentarni film nije bio slučajan, o čemu svedoči nekoliko dana kasnije izveštaj njujorške kompanije za istraživanje investicija Hindenburg. Optužbe za prevaru oduzele su 100 milijardi dolara indijskom oligarhu Gautamu Adaniju. Adani, za koga se tvrdi da je blizak premijeru, brzo je od drugog najbogatijeg na svetu pao na 25. mesto i počelo je da se priča o mogućim posledicama po Indiju.

Ta dva incidenta je povezao Džordž Soros, napao Modija i pozvao na „demokratsku renesansu” u Indiji. Naime, Modi je kritikovan u središnjim zapadnim medijima zbog, kako ga na Zapadu i u delu domaće opozicije doživljavaju, „hinduističkog preporoda” većinskog naroda u zemlji u kojoj živi i preko 200 miliona muslimana, te da je ugrozio neke od glavnih stubova indijske demokratije: jednak tretman svih građana, pravo na neslaganje, nezavisnost sudova i medija.

Ministar Džaišankar je komentarisao da je Soros „star, bogat, tvrdoglav i opasan, veruje da bi njegovi stavovi trebalo da odrede kako funkcioniše čitav svet”... „Mi smo zemlja koja je prošla kroz kolonijalizam, svesni smo opasnosti onoga što se dešava kada se interveniše spolja ... to nas muči ... ukoliko se bavite ovom vrstom zastrašivanja.”

Džaišankar je sugerisao da, za razliku od tipičnog „evroatlantskog pogleda” Džordža Sorosa, postoji potreba za „raspravama i razgovorima koje moramo voditi o demokratiji”. To uključuje i one vrednosti po kojima demokratija uspostavlja ravnotežu u svetu „i postaje manje evroatlantska”.

Indija je u osetljivom periodu. Sledeće dve decenije će definisati Barat 21. vek. Čestitajući naciji 75. godišnjicu nezavisnosti premijer Modi je letos poručio da će narednih četvrt veka biti presudni za Indiju. Modi za stogodišnjicu obnavljanja nezavisnosti 2047, ima viziju dostizanja „amrit kala”, ili razvijenog doba.

Urednik i novinar