Bolji tim ne mogu da zamislim

Tri agilne dame – Jelena Janković, Sanja Janković i Aleksandra Terzić, osnovale su 2017. godine u Beogradu Novu galeriju vizuelnih umetnosti (NGVU). Vrlo brzo njihovo prisustvo na savremenoj umetničkoj sceni postalo je prepoznatljivo po kvalitetnim programima i izložbama koje su realizovale. Iako prvenstveno posvećena umetnicama iz zemlje i regiona, galerija daje vidljivost i umetničkim delima muških umetnika.

– Čini mi se da ljudi olako kritikuju uslove u kojima živimo i radimo, a malo ko se usuđuje da da svoj lični doprinos. Upravo tako smo i počele. Želele smo i da uradimo nešto na šta ćemo biti ponosne i uz šta će naša deca odrastati i razvijati se, nešto čime ćemo doprineti zajednici. Za nas to najpre znači da dajemo svoj doprinos i podršku razvoju savremene umetničke prakse. Načini na koji to činimo i kako smo uključene su se postepeno i organski razvili. Nastavile smo i produbile praksu, koju su naši roditelji kroz doprinose kulturnim projektima nama usadili još dok smo bile deca – kaže Jelena Janković.

U Beogradu je poslednjih godina niklo nekoliko privatnih galerija posle dužeg zatišja. Kako se izdržava konkurencija, odnosno šta vas izdvaja od drugih?

Konkurenciju ne bi trebalo izdržati, nju treba poštovati i negovati. Tačno je da ima više dobrih prostora, galerija koje se bave savremenom umetnošću. Svaki prostor je različit i jedinstven na svoj način. Ono što je nas izdvojilo jesu ateljei i rezidencije u kojima umetnice žive i rade. Mi nismo komercijalna galerija i nemamo „biznis model” po kojem delujemo. Mi stvaramo blisko okruženje iz kojeg se rađaju prijateljstva, a kroz ta prijateljstva poverenje, poštovanje i ljubav. Iz takvog ambijenta nastaju naše izložbe i različiti debatni i tribinski programi u koje su uključeni priznati stvaraoci, istoričari, teoretičari i ostali radnici u kulturi.

Zanimljivo je da ne dolazite sve tri iz sveta umetnosti. Sanja Janković je na primer bivša košarkašica. Otkuda naklonost prema vizuelnoj umetnosti?

Sanja se bavila profesionalno košarkom i bila je jako uspešna u tome. Kroz sport, ona je razvila visok stepen discipline i tolerancije i veoma izražen osećaj za timski rad. Ja sam u umetnosti ceo svoj život, kroz različite sfere (muzika i pozorište). Tu sam bila prisutna na različite načine (od organizovanja do učestvovanja u projektima), kao i kroz obrazovanje (studirala sam fotografiju u Beogradu i Fakultet vizuelnih umetnosti u Podgorici). Aleksandra je esteta posebne vrste, sama po sebi umetničko delo, osoba koja je pažljiva, precizna i jako dobro informisana o savremenoj kulturi. Od naših umetnica s kojima blisko sarađujemo – Nadežde Kirćanski, Sanje Latinović i Ane Knežević učimo i zajedno se razvijamo. Svaki dan je neko novo iskustvo, novo saznanje i način da budemo bolje, produktivnije i pravimo bolje uslove za stvaranje umetnosti. Ja bolji tim ne mogu da zamislim.

Orijentisane ste između ostalog i na neku vrstu rezidencijalnog programa. Šta tačno nudite umetnicima?

NGVU je prostor gde umetnice imaju uslove da žive i da rade na određeno vreme koje im je potrebno spram datih okolnosti. Nekima je samo potreban atelje. Obično se te saradnje zaokružuju izložbom. Moguće da nas i uslovi izlaganja razlikuju od ostalih galerija, jer umetnice imaju potpunu slobodu da rekonstruišu prostor u odnosu na potrebe izložbe. Pažljivo biramo kustosa za svaku izložbu, sva tehnička podrška im je na raspolaganju, promocija, propratni katalog i na kraju umetnicima potreban honorar. Ono što sam primetila je da umetnice po završetku izložbe i saradnje sa NGVU akcentuju naš način komunikacije, razumevanje i prilagođavanja njihovim potrebama i naš entuzijazam u realizaciji svake njihove ideje.

Počele ste u prostoru u Krunskoj, potom u Ulici kralja Milutina... Adresa se opet menja... Kakvi su planovi i potrebe u tom smislu?

Za sve prostore smo od mnogo ljudi dobile pre svega komentar kako imaju neku posebno, lepu energiju. To nisu klasični izlagački prostori. Mislim da u njima imate intimni doživljaj, osećaj svog doma. Nama su čak i išle na ruku neke tehničke smetnje, odnosno nedostatak u godišnjem budžetu za povećanje kirije, jer smo u svim prostorima bile sasvim dovoljno; do dve godine. Uvidele smo da je to jednako vremenu koje nam je potrebno da potpuno osvojimo taj prostor. Posle određenog broja izložbi isti prostor nekako prestane „da nas radi”, koliko god da ima mogućnost transformacije. Trenutno smo u potrazi za novim prostorom, ali je tržište toliko izgubilo kontrolu da ga je gotovo nemoguće ispratiti… Mi smo strpljive, dok ne nađemo baš to što nam treba… A cilj je da ispunimo uslove za naš način rada.

Šta se programski planira za 2023?

Naše umetnice imaju puno obaveza u 2023. Planirali smo više saradnji kroz rezidencijalne i izlagačke forme, sa različitim umetničkim organizacijama na domaćoj i stranoj sceni. U pripremi je izložba Ane Knežević sa „Culture Hub” u Njujorku, zatim izložba Sanje Latinović (ovogodišnja dobitnica „Politikine” nagrade, prim. red.), izložba koju planiramo da regionalno prezentujemo (u Beogradu, Crnoj Gori i Hrvatskoj). Pozvane smo – Latinović, Kirćanski i ja na rezidenciju u Džersiju (ostrvo između Britanije i Francuske). Nadežda Kirćanski ima još dve rezidencije i izložbu u Savremenoj galeriji u Subotici, a u planu je još nekoliko projekata koji zahtevaju duži period za produkciju i realizaciju u saradnji sa umetničkim centrima u regionu.