Bez iluzija o novom kursu Vašingtona

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, avgusta – Amerikanci srpskog porekla su pred nedoumicom: da li da na predstojećim predsedničkim izborima glasaju ili ne. Većina je bila i ostala sklonija, kako se čuje, demokrati Baraku Obami (nego republikancu Džonu Mekejnu) ali im je entuzijazam za njega opao kada je kao svog potpredsedničkog kandidata imenovao Džozefa Bajdena, kome zameraju „niz angažmana protiv interesa Srbije”. Na Obamin plus došao je Bajdenov minus, pa se još presabiramo, pričaju. 

Opsežnih istraživanja o izbornom raspoloženju američkih Srba nema, ali se stiče utisak da će se ovoga puta izjasniti drugačije nego pre četiri godine. Onda su doprineli, prema saopštenjima udruženja dijaspore, pobedi republikanca Džordža Buša, da bi ih on razočarao priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ispostavilo se da je republikanac Buš samo dovršio ono što je demokrata Bil Klinton počeo bombardovanjem 1999, komentarišu, uz opažanje da se stratezi dve ovdašnje glavne stranke mahom slažu u pristupu Balkanu, na kome je svaka odradila „svoj deo posla”.

(/slika2)S takvom iskustvom sada imaju manje iluzija, pa na ovdašnju političku scenu gledaju „dozirano”, kaže poznavalac širokih kontakata, koji nije želeo da mu se pomene ime. Oni koji izađu na izbore će, čini mu se, većinom glasati za Obamu.

Takva je i lična procena Željka Aslagića, stomatologa i člana Kongresa srpskog ujedinjenja u Čikagu, gde je najveća koncentracija naše dijaspore u SAD. U tom gradu je, misli, većina Srba za Obamu. Iz dva razloga: jer je on ipak pokazao „neku vrstu razumevanja za sadašnju situaciju u Srbiji” i zato što obećava promene koje smatraju neophodnim mnogi koji ovde žive, bez obzira na to odakle su im preci.

Glasovi srpske dijaspore mogli bi da imaju „nešto veći značaj”, napominju znalci, tamo gde su njene zajednice i prostorno kompaktnije – u okruzima Ohaja, Indijane i Ilinoisa. Ali, „realno gledajući, ne mogu da očekujem da će Amerika, ko god postao njen novi predsednik, da napravi koreniti zaokret prema Srbiji”, kaže Slavko Panović, penzionisani čikaški biohemijski tehničar i predsednik Srpske narodne obnove, organizacije koja u oktobru obeležava stogodišnjicu osnivanja. I poručuje: „Mi moramo da radimo svoj posao, neće za nas da rade ni Obama ni Mekejn”. A u širem razmatranju, podseća i na izreku koju „odavno pamti”: „U se i u svoje kljuse i ne čekaj na braću Ruse”.

(/slika3)Sagovornici ne pominju mogućnost glasanja za Mekejna, za koga je predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja Mirjana Samardžija rekla Bi-Bi-Siju da je svima poznat po „podršci kosovskim Albancima i kao jedan od najvatrenijih zagovornika nezavisnosti Kosova”. U istom intervjuu, podsetila je i da je „Bajden, kao većina Amerikanaca”, zastupao stanovište da su Srbi „loši momci”, ali da ona i dalje veruje da je „mogućno ubediti Bajdena i ostale koji tako misle, da Srbija danas nije Srbija iz devedesetih”.

Naravno, opredeljivanja američkih Srba će ići – kao i kod drugih dijaspora – i po stranačkim pripadnostima i sklonostima. Na osnovu sabranih iskustava, aktuelnih okolnosti i iskaza sagovornika sa raznovrsnim uvidom, može da se nasluti da će se većina pripadnika srpske dijaspore opredeliti za Obamu ili neće izaći na birališta.

M. P.