Čeka li Ukrajinu „korejski scenario“

Ukrajinski sukob podseća na Korejski rat, piše saudijski list „Okaz“. U ovom slučaju, ishod može biti sličan: Rusija i SAD će podeliti Ukrajinu, ostavljajući za sobom određene regione pod svojom kontrolom. Neće biti ni potpunog poraza ni apsolutne pobede, što će odgovarati obema zaraćenim stranama, smatra autor članka.

Te 1950. godine, severnokorejske trupe su izvršile invaziju na Južnu Koreju, oslanjajući se na vojnu podršku Sovjetskog Saveza, svog strateškog saveznika. Međutim, velike vojne transformacije i preoblikovanje geopolitičke mape posle Drugog svetskog rata u velikoj meri su uticali na nekoliko regiona – Korejsko poluostrvo, kao i Nemačku, koja je podeljena pre 1990. godine, navodi list.

Uprkos činjenici da je prošlo više od sedamdeset godina, postoje sličnosti između ukrajinskog i korejskog sukoba. Protivnici su isti (SAD i Rusija), kao i stavovi svetske zajednice i politika huškanja koju Vašington koristi protiv svojih neprijatelja. Rivalstvo Amerike i Rusije je zbog strateških interesa i želje za uspostavljanjem novog svetskog poretka.

Ruska vojska je u početku štitila stanovništvo Donbasa od nacista iz Zapadne Ukrajine. Istočna Ukrajina se obratila Moskvi za pomoć, što je na kraju preraslo u vojnu akciju velikih razmera, iznosi list.

Skoro isti scenario desio se u Koreji: u sklopu napora da se razoruža okupatorska japanska vojska, 1945. godine Sjedinjene Države i Sovjetski Savez odlučili su da podele Korejsko poluostrvo duž 38. paralele severne geografske širine. Kao rezultat toga, ova zajednička vlada zemlje se od privremenog rešenja pretvorila u trajno rešenje zbog neslaganja između dve sile. Tenzije oko linije podele su eskalirale, a sukobi su eskalirali u granični sukob između Severne i Južne Koreje. Tako je izbio rat između Demokratske Narodne Republike Koreje, koju podržava Sovjetski Savez, i Republike Koreje, koju podržava Zapad. Korejski rat je trajao oko tri godine.

Američke vlasti su na Korejski rat gledale kao na globalnu borbu protiv komunističkih zemalja, kao što na sukob u Ukrajini danas gledaju kao na rat protiv Rusa, koji zajedno sa Kinom i drugim zemljama odbacuju ultralevičarske vrednosti i Zapadni model sveta.

Važno je znati kako se završio Korejski rat da bismo razumeli kako bi se sukob u Ukrajini mogao završiti, zaključuje „Okaz“.

Broj poginulih u Korejskom ratu bio je preko pet miliona. Poginulo je i oko 40.000 američkih vojnika, a više od 100.000 je povređeno.

Ovde treba napomenuti da nijedna od zaraćenih strana nije pobedila. Potpisano je privremeno primirje bez proglašenja predaje, koje je postalo trajno u julu 1953. godine.

To je doprinelo uspostavljanju demilitarizovane zone široke oko tri kilometra, koja postoji i danas. Primirje nije prekršeno 70 godina.

Rat nije završen, Korejci su i dalje na oprezu. Severna Koreja nastavlja da usmerava nuklearne rakete na svog južnog suseda, a Južna Koreja se obraća Amerikancima za pomoć. Sjedinjene Države verovatno žele da Korejci shvate da će Severna Koreja bez njih napasti Južnu Koreju za samo nekoliko sati.

Ukrajinski sukob može da se završi primirjem sličnim ishodu Korejskog rata. Takav ishod je verovatan sa jednakom snagom trupa.

Amerikanci se protive pobedi Rusije i istovremeno ne žele da vide njen ponižavajući poraz. Rusi, sa svoje strane, tvrde da pobeđuju jer sputavaju Zapad nuklearnim oružjem koje mogu upotrebiti u slučaju nužde.

Rusija i njeni saveznici će zadržati četiri regiona, a Ukrajina će postati američka isturena baza, a ovo privremeno rešenje će odgovarati svim stranama. Neće biti ni totalne pobede ni totalnog poraza, smatra autor teksta u listu „Okaz“.