Dramatičan pad broja stanovnika u BiH

Sarajevo – Bosna i Hercegovina suočava se s dramatičnim padom broja stanovnika. Prema podacima iz izveštaja UN za 2022. godinu „Perspektive svetskog stanovništva”, BiH je u samom vrhu liste zemalja s najvećim brojem smanjenja stanovnika u svetu. Službena istraživanja Unije za održivi povratak i integracije u BiH potvrđuju da je iz te zemlje od 2013. do 2021. godine otišlo bezmalo pola miliona njenih građana. Samo u pretprošloj godini to je učinilo njih više od 170.000, što je ravno broju stanovnika jednog od većih gradova u BiH.

Još uvek nekompletirani podaci istraživanja za 2022. godinu nagoveštavaju da će se broj onih koji su, u proteklih deset godina, otišli na „put u bolji život” popeti na oko 600.000. O realnosti te procene dovoljno govori i podatak da su lani samo Posavski i Zapadnohercegovački kanton izgubili 15.000 stanovnika, od kojih je, prema rečima predsednice Unije Merhunise Zukić, 70 odsto mladih. Nažalost, ovakvih i sličnih primera ima na pretek. U oba entiteta u BiH iz dana u dan povećava se broj ljudi koji odlaze u potragu za boljim i sigurnijim životom i sve je više, kako to Zukićeva kaže, „tužnih” i „gradova duhova”.

Na jednom nedavno održanom skupu u Sankom Mostu, Zukićeva je izjavila da su „odlasci iz BiH dostigli razmere iseljavanja” i da se gradovi širom BiH prazne, u pojedinim naseljima se i škole zatvaraju jer odlaze čitave porodice s decom. Pri tom, naglasila je ona, „vlasti u BiH ne čine ništa kako bi zaustavile taj proces” i kako im je potreba stvaranja boljih uslova za život u BiH i veća briga za brže zapošljavanje mladih ljudi omiljena tema samo u vreme predizborne kampanje.

Ukoliko se ne zaustave, ili bar znatno ne smanje dosadašnji odlasci „u bolju budućnost van granica matične zemlje”, BiH će, prema nekim objavljenim istraživanjima, za manje od 50 godina imati nešto više od milion i po stanovnika (prema popisu iz 2013. godine imala je oko 3,3 miliona), od kojih će „gotovo četvrtina njih biti starija od 85 godina”.

Na to ukazuju i domaći demografi i analitičari, jer su i oni mišljenja da je „odlazak mladih alarmantan problem i da će uskoro BiH, nastave li se emigracije ovim tempom, postati zemlja staraca”.

Sociolog iz Istočnog Sarajeva Vladimir Vasić smatra da se opasan trend iseljavanja porodica iz BiH ne događa „samo zbog egzistencijalnih razloga već i zbog nesigurne sadašnjosti i neizvesne budućnosti”. Najviše ga, kaže, iritira ponašanje onih (političara) koji su glavni kreatori situacije u BiH zbog koje se i događa „mirnodopski egzodus”.

„Ključni razlog zbog kojeg se sve više povećavaju odlasci iz BiH jeste, osim anemične socioekonomske slike, i to da mladi, kao i mnogi drugi građani, ne veruju ljudima u upravljačkim strukturama ove zemlje. Nepoverenje u sistem je ogroman problem. Na odluku o ’prelasku kućnog praga’ ofanzivno utiču komplikovan, skoro pa neodrživ, državi aparat, konstantno vraćanje u prošlost, manipulativni odnos ka istorijskim činjenicama, ratnohuškačka retorika, duboka podeljenost društva i niz drugih faktora”, rekao je Vasić za naš list, naglašavajući da ne vidi ni htenje, ni energiju, a ni želju vladajućih da promene postojeću situaciju u BiH zbog koje iz te zemlje odlaze i mnogi koji su se nakon rata vratili iz izbeglištva.

Dušanka Stanišić