Red „istaknutih pravnika”

Momentom izglasavanja na referendumu, a potom i kroz potvrđivanje rezultata tog istog referenduma u vezi sa ustavnim promenama, uveli smo u naš najviši pravni akt institut – istaknutog pravnika. Da se razumemo, od samog starta kada je takva inicijativa došla iz Venecijanske komisije i kako se provlačila kroz javnu raspravu, meni se taj termin ni malo nije dopao. Nisu mi se dopale ni ustavne promene što je i bio razlog da glasam negativno na referendumu, ali one su prošle i to se sada mora poštovati. No, vratimo se ovoj novoj kategoriji koju uvedosmo, a koju ćemo po prvi put izabrati za koji mesec i tako je sa papira preneti u delo.

Sve te termine poput „ekspert”, „stručnjak”, pa i sada ovo „istaknuti pravnik” nikada nisam uvažavao, jer, naposletku, ko ti daje licencu da si nešto od toga. Kad god su nam se u praksi nakačili da nam nešto predvode vajni eksperti, obično su ekspertski tu oblast dovodili do ruba propasti. Najbolji primeri su ljudi iz ekonomske oblasti koji su defilovali kroz mnoge od naših vlada. Sve sami veliki eksperti sa Jejla, Berklija, Londonske škole ekonomije, a u praksi su radili za neke druge vlade da bi našu ekonomiju stavili pod ropstvo. Ipak, ako ništa, za ovog „istaknutog pravnika” makar postoje zakonom propisani uslovi i vrši se neki izbor u Narodnoj skupštini na osnovu konkursa, što je, složićemo se, korak napred u odnosu na samoproglašene eksperte i stručnjake.

E sad, što je sam termin vrlo nesrećan, jer ispada da su to neki nad pravnici u odnosu na sve druge koji se dabome nisu tako „istakli”, to je već tema za razmišljanje. Da ne ulazim u krajnje besmisleno ograničenje u vezi sa starosnom penzijom, jer recimo neko ko je bio vrhunsku sudija, tužilac, profesor na univerzitetu, samo zato što je otišao u penziju nema pravo da konkuriše i da uđe u red istaknutih pravnika. Obzirom da se istaknuti pravnici biraju da postanu članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, jer će baš oni učestvovati u izboru budućih sudija i tužilaca, izvinite a ko bi to mogao bolje od bivšeg sudije i tužioca da pruži procenu ko zaslužuje da bude budući nosilac sudijske ili tužilačke funkcije.

Izbor je inače krenuo, ovih dana obaviće se razgovori sa kandidatima i biće to prilika da se šira javnost upozna sa njima, ali i sa načinom i procedurom izbora. U svojstvu predsednika odbora za pravosuđe i državnu i lokalnu samoupravu vodiću te sednice i trudiću se da budu apsolutno otvorene, da se razvije polemika i da svako iznese svoj program, a i mišljenje.

Na kraju puta, čeka nas užasno teška procedura u vezi sa izborima, jer kroz odbor u prvom turnusu mora da se dobije podrška od dve trećine poslanika, pa ako to ne uspe onda u sledećem krugu je neophodno dobiti podršku tri petine poslanika. Kada se prođe odbor ide se na plenum, gde je neophodno da od strane odbora predloženi kandidati dobiju podršku dve trećine poslanika, što danas izgleda kao naučna fantastika. Ukoliko izbor ne prođe u parlamentu, konačnu reč daje petočlana komisija koju će činiti predsednik parlamenta, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i zaštitnik građana većinom glasova.

Kao što vidite, procedura nije nimalo jednostavna, naprotiv vrlo je komplikovana, što samo po sebi budućim članovima VSS i VST stavlja na teret ozbiljnost funkcije koju će nositi, kao i ozbiljan integritet. Naravno, da li očekujem da će posle tog izbora prestati priče o političkom uticaju na izbor sudija i tužilaca – ne očekujem. Naprotiv, intenziviraće se, jer u Srbiji suštinski niko ne teži da pravosuđe bude nezavisno, već teži da ga drži pod kontrolom. Trenutno se vodi teška bitka između države koja ne želi da prepusti stranim ambasadama da preko njihovih NVO uticajnih organizacija preuzmu kontrolu nad najvećim pravosudnim institucijama u državi. Međutim, to je već neka druga tema na koju ni budući istaknuti pravnici neće biti imuni od svakojakog prišivanja da rade za nekog. Tako je to u srpskom pravosuđu, ma kakva pravila da važe.

Narodni poslanik