Manje se traže stambeni krediti

Bankarski sektor je visoko kapitalizovan, što znači da može da podnese znatno veće udare. Trenutno je stopa nenaplativih kredita oko tri odsto, a u našoj banci 2,5 procenata. To govori o stabilnosti uz veliki rast koji smo imali prethodne godine, kaže za „Politiku” Vlastimir Vuković, predsednik izvršnog odbora NLB Komercijalne banke povodom pohvale Donala Makgetigena, novog šefa misije MMF-a upućene bankarskom sektoru Srbije. On je rekao da je smanjen broj nenaplativih kredita i da se nalazi na istorijskom minimumu.

Ipak se očekuje da će u narednom periodu porasti broj nenaplativih kredita u Srbiji? Kako ćete reagovati?

Mislim da smo iz prethodnih kriza dosta naučili. NBS je u saradnji sa poslovnim bankama omogućila reprogram, odnosno produženje roka otplate dužnicima koji se suočavaju sa teškoćama u otplati zajma. Privreda je dosta jaka i ne očekujemo velike udare. Što se tiče stanovništva, iako je euribor na visokom nivou, za sada nema poteškoća u plaćanju rata za kredite. Ako do toga dođe postoje mere kojima bismo omogućili relaksaciju servisiranja obaveza da se ne bi desilo da uđemo u probleme koje smo imali 2008. godine. Bankarski sektor se trudi da pronalazi rešenja. Činjenica je da će biti pritisaka. Imamo povećanu inflaciju, kamate su porasle, a samim tim i rate. U tom trouglu treba tražiti meru.

Evropska centralna banka je najavila da će u martu povećati kamatnu stopu za pola poena, što će dodatno uvećati euribor. Da li očekujete da će to usporiti tražnju za stambenim kreditima i naterati građane na opreznost pri zaduživanju?

Prema podacima koji su objavljeni u prethodnih nekoliko meseci primetno je da se usporila tražnja za stambenim zajmovima, ali potražnja za gotovinskim kreditima nije posustala. Svakako da kada se povećavaju referentne kamatne stope i rata se uvećava. Klijenti procenjuju kolika će im bita rata u odnosu na zarade i donose odluke. Svedoci smo da su rate za iznajmljivanje stanova takođe porasle i u toj nekoj srazmeri treba tražiti pravu meru da li je nekome isplativije da plaća kiriju ili da vraća kredit. Trenutno imamo rast euribora, ali prethodnih godina je imao negativne vrednosti. Kako će se ECB ponašati u narednom periodu videćemo, ali verovatno će doći do nivelacije kamatne stope. Očekuje se da taj trend uspori do kraja godine. Nadamo se da će sa usporavanjem inflacije doći do primirivanja kamatnih stopa i laganog pada.

Kako se objašnjava rast tražnje privrede za kreditima i koja je to vrsta zajma? Da li mala i srednja preduzeća imaju problema u otplati kredita?

Trenutno ne primećujemo problem u servisiranju obaveza. Ono što je primetno to su zajmovi za obrtna sredstva i to je proizvod koji se najviše koristi u bankama. Zapravo sve je u vezi sa likvidnošću preduzeća kako bi mogli da nabavljaju repromaterijale za proizvodnju ili robu za distribuciju. Ono što izostaje u ovom momentu su investicioni krediti. Deluje da privreda malo osluškuje kakva će biti ukupna situacija pre nego što budu uložili u neke kapitalne projekte.

Da li može da se očekuje rast kamata na štednju?

Kamate su već sada porasle u odnosu na period pre oktobra. Sve banke su ponudile atraktivne uslove za štednju. To je pratilo rast aktivnih kamatnih stopa i rast cena depozita.

Spomenuli ste na brifingu za novinare da ulažete 38 miliona evra u transformaciju banke, u šta konkretno investirate?

Ulažemo u tehnologiju, procese, ljude i servisne modele da brzo i efikasno možete kroz bilo koji kanal u komunikaciji sa bankom da obavite posao. Ova investicija je više nego jasan signal rešenosti da ostanemo na ovom tržištu.

Da li očekujete dalje ukrupnjavanje u bankarskom sektoru?

Nikada ne reci nikad. U prethodnom periodu sam govorio da će doći do ukrupnjavanja i to se dogodilo. Neka od ključnih su se desila. Verovatno će velike vodeće banke naći interes za dalje ukrupnjavanje.

Od stručnjaka iz MMF-a i Svetske banke smo čuli da centralna banka mora da obara inflaciju, da li će se ostvariti najave guvernerke da će na kraju godine biti prepolovljena stopa inflacije?

Već u februaru je prvi korak učinjen. Naše devizne rezerve su 21 milijardu evra, imamo puno municije za odbranu kursa i obaranje inflacije i u dosadašnjem radu NBS je pokazala odgovornost. Ali veći deo inflacije je uvezen. Energenti čine većinski deo inflatornih pritisaka, i kako se u Evropi bude spuštala inflacija, spuštaće se i kod nas. Mislim da smo na dobrom putu da kraj godine sačekamo na koridorima koji su zacrtani.