Turska opozicija našla protivkandidata Erdoganu

Predsednik Redžep Tajip Erdogan se uoči predstojećih izbora zakazanih za 14. maj suočava s mnogim izazovima, kao nikad do sada u dugogodišnjoj političkoj karijeri. Tim pre što su opozicione stranke nakon mnogo pogađanja uspele da se dogovore o zajedničkom kandidatu za šefa države. Na poslednjem sastanku, koji je s prekidima trajao duže od 70 sati, „šestorka za istim stolom”, kako ih mediji zovu, konačno je našla zajednički jezik: predložila je lidera vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemala Kiličdaroglua za šefa države, iako je poslednjih godina pretrpeo nekoliko poraza od Erdogana. Jedna od šest opozicionih stranaka – Nacionalistička Dobra partija, koju predvodi Meral Akšener – podršku je uslovila time da u slučaju pobede gradonačelnici Istanbula Ekrem Imamoglu i Ankare Mansur Javaš, koji su 2019. godine naneli težak poraz vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP), budu imenovani za potpredsednike države. Pitanje je, međutim, da li su time presečena sva unutrašnja trvenja tih, na izborima uglavnom još nedokazanih lidera stranka, koje imaju različite političke programe: od radikalnog islamizma do sekularizma.

Po strani izbornih događanja ostala je samo prokurdska Narodna demokratska partija, koju optužuju da „podržava i propagira kurdski terorizam”. Protiv nje se vodi sudski postupak za zatvaranje, iako je na poslednjim izborima osvojila više od deset odsto glasova.

„Nas ne interesuje šta opozicija radi. Mi smo usredsređeni na ublažavanje posledica zemljotresa, a ne na političke igre”, kaže Erdogan, iza koga stoji Narodna alijansa (njegova AKP i Partija nacionalističkog pokreta).

U Turskoj se predizborna kampanja uveliko zahuktala iako je pre samo mesec dana zemlju pogodio razoran zemljotres, koji je odneo 45.000 života. „Ako bog da, narod će uraditi ono što je neophodno 14. maja jer narod ne daje kredit onima koji nude prazne priče”, poručuje Erdogan, istovremeno odgovarajući na kritike opozicije da nije blagovremeno preduzeo neophodne mere da ublaži posledice potresa.

On je vrlo brzo nakon zemljotresa presekao dileme da li zbog te katastrofe treba odložiti glasanje. U vladajućoj koaliciji su očigledno procenili da bi ekonomska kriza vremenom mogla još više da se produbi, što bi moglo da je košta glasova. Redovan termin za održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora bio je 18. jun, ali je Erdogan pre zemljotresa skratio taj rok pravdajući to izbegavanjem gužvi u vreme studentskih ispita i verskih praznika.

U snažnom zemljotresu koji je 6. februara pogodio jedanaest provincija mnoge zgrade su srušene kao da su bile kule od karata. Potvrdilo se da izvođači radova nisu poštovali standarde, iako se na taj problem u Ankari ukazuje duže vreme pošto Anadolija leži na trusnom području. „U Turskoj ljude više ubijaju improvizovane zgrade nego zemljotresi, ma koliko bili jaki. Vlada je podlegla korupciji i nije kontrolisala izvođače radova”, kaže Kiličdaroglu.

To se pokazalo i kad je razorni zemljotres 1999. godine pogodio grad Izmit na obalama Mramornog mora (stradalo 17.000 ljudi). Posle toga je uvedena kontrola građevinskih firmi, ali izgleda da je mnogi nisu poštovali: ni izvođači radova, ni inspekcije, jer su bili korumpirani. Predsednik Erdogan odbacuje optužbe, iako priznaje da je u prvim reagovanjima posle zemljotresa bilo propusta. „Ovo je vreme za jedinstvo i solidarnost”, ističe on i obećava da će za godinu dana za beskućnike biti obezbeđeno 480.000 domova.

U poslednje vreme povukao je više poteza kako bi ublažio posledice teške ekonomske krize, koju mnogi građani svakodnevno osećaju na svom džepu: povećao je minimalne plate na čak 450 dolara, skratio je godine staža za odlazak u penziju, pokušava da ukroti inflaciju koja se kreće i do 80 odsto. Smanjio je izborni cenzus sa deset na sedam procenata, kako njegov koalicioni partner Devlet Bahčeli (radikalna desničarska Partija nacionalističkog pokreta) ne bi ispao iz parlamenta.

Prema poslednjim anketama, koje doduše u Turskoj treba primiti s rezervom, za vladajuću AKP se izjašnjava 40 do 44 odsto građana. Uz podršku koalicionog partnera – Partije nacionalističkog pokreta – ona bi mogla da obezbedi tesnu većinu, pogotovo ako se nastave unutrašnja nadgornjavanja u opoziciji, što se ne može isključiti.