Hoće li NVO postati „strani agenti” u Srpskoj

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Amerika u svom zakonu strane nevladine organizacije ili one koje finansiraju stranci naziva stranim agentima na prostoru te zemlje, a mi ćemo preuzeti istu terminologiju, samo će umesto SAD – pisati Republika Srpska”, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Predsednik Udruženja novinara RS Danijel Simić spada u grupu onih koji misle da je ovo pitanje neophodno pravno regulisati. On za „Politiku” kaže da se već tri decenije u javnosti kao „nezavisni novinari, altruisti i nepotkupljivi aktivisti za ljudska prava” predstavljaju ljudi koji su plaćeni, rade po programima i podnose izveštaje stranim vladama.

Informacije koje dolaze iz Gruzije – gde su protesti trajali dok vlasti u Tbilisiju nisu odustale od usvajanja ovakvog zakona – možda mogu da posluže kao orijentir i svedočanstvo o tome da nije reč o oblasti koja, za razliku od Rusije, može da prođe ispod radara velikih sila i bez previranja u manjim državama.

Povod za ovu najavu bila su saznanja koja je podelio Dodik, da Sorosova fondacija ima nameru da sedište za Balkan premesti iz Tirane u Sarajevo. Dodik veruje da iza toga stoji „namera da destabilizuju društvo”, pa će RS „morati da se zaštiti od toga”.

Analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić vidi vezu između ovih najava i pokušaja kriminalizacije klevete u RS. Podseća da pokušaji da se uvede „restriktivan zakon kojim bi se nevladine organizacije, finansirane spolja, označile stranim agentima, traju već godinama”. Ona veruje da raniji pokušaji nisu uspeli zbog pritiska međunarodne zajednice.

„Čak i ne vidim potrebu za njegovim uvođenjem, jer sudovi u Banjaluci i bez postojanja ovakvog zakona ljude koji rade u nevladinim organizacijama sudskim presudama označavaju kao strane agente”, kaže Tanja Topić za „Politiku”.

Ona smatra da vlasti „pokušavaju da stvore kritičko mišljenje po vlastitoj meri”. Kaže da je „čišćenje” medijskog i prostora civilnog društva na ovaj način odraz svojevrsnog cinizma, jer, kako kaže, najveći generatori govora mržnje, političari koji svakodnevno vređaju novinare i neistomišljenike, targetiraju i etiketiraju one koji nisu na liniji zvaničnih politika.

Danijel Simić, pak, smatra da ta regulativa mora biti formalna, odnosno da građani budu svesni da su to ljudi koji, kad govore o lošem stanju u našoj zemlji, zastupaju interese svog finansijera.

„Bez ograničenja u novinarskom ili drugom radu. Ne vidim šta bi tu bilo strašno”, istakao je Simić.

Sem prigovora da im se nezavisno delovanje u radu često podudari s interesima finansijera, na prvi pogled može se primetiti da se aktivnosti nevladinog sektora često podudaraju s delovanjem i vokabularom zapadnih diplomata, pa možda i nije naročito besmislena sumnja onih koji dovode u pitanje proklamovana načela delovanja NVO sektora u kojem tvrde da im je vodilja u radu nezavisnost bazirana na ličnim etičkim uverenjima.

„Priznaćete da reči domaćeg ’volontera-aktiviste’ zvuče mnogo manje iskreno i empatično ukoliko znate da novac dobija od vlade druge države”, kaže Simić.

Razlog za podozrenje srpske javnosti kad je reč o radu nevladinih aktivista verovatno ne treba tražiti u izboru polja na kojima aktivisti deluju – jer zalaganju za prava manje vidljivih ili ugroženih kategorija u društvu teško da se može naći ozbiljna primedba. Onima koji kritički govore o delovanju NVO sektora neprijatan utisak ostavlja zbrka koju aktivisti izazivaju time što se proglašavaju ekspertima za sve i svašta i u skladu s trenutnim potrebama – od feminizma i ekologije i prava na abortus, preko tumača važnosti rodne ravnopravnosti i neutralnosti, do suočavanja za zlodelima u Srebrenici i drugim stratištima gde su žrtve Bošnjaci.

U Prijedoru se, na primer, obeležava Dan belih traka, a organizatori tvrde kako su tamo početkom rata nesrbi obeležavani belim trakama. Takve teze, u kojima je Srbe trebalo poistovetiti s nacistima, ozbiljno su dovedene u pitanje jer su istoričari na primerima dokazali da bela obeležja nisu bila namenjena muslimanima, već, sasvim suprotno, kao znak vojnog raspoznavanja. Srpska mesta stradanja ili perspektiva u kojoj se manje brojni narodi žale na majorizaciju ili kršenje Ustava BiH uglavnom nisu sfera interesovanja nevladinog sektora.