Kazahstan na putu demokratizacije

U skladu sa ustavnom reformom koju su stanovnici Kazahstana odobrili na referendumu prošlog juna, u nedelju će se u ovoj državi održati vanredni parlamentarni i regionalni izbori. Izbori za Mažilis (donji dom) i maslihate (lokalna predstavništva) predstavljaju završnu etapu u resetovanju državnih institucija i, kako je rekao ambasador Kazahstana u Srbiji Madi Atamkulov, dovešće do formule „jak predsednik, uticajan parlament, odgovorna vlada”.

Madi Atamkulov

(Foto: Ambasada Kazahstana)

Predsednik Kasim Žomart Tokajev od 2019. godine, kada je preuzeo dužnost od Nursutana Nazarbajeva, koji je predvodio Kazahstan 29 godina, nastoji da Kazahstan demokratizuje i vlast približi narodu. Tokajev je inicirao niz reformi, a u januaru su bivšem predsedniku Nazarbajevu i zvanično oduzete privilegije i status „elbasija” – vođe nacije. Godinu dana ranije su se dogodili nasilni neredi u delovima Kazahstana, kada je predsednik Tokajev pozvao i Organizaciju dogovora o koletivnoj bezbednosti (ODKB) da zaštiti red i ustavni poredak.

Smatra se da je to bio pokušaj obojene revolucije, a Tokajev i visoki zvaničnici su rekli da su demonstracije bile podstaknute spolja. Pošto je situacija dovedena podkontrolu za nekoliko dana, a snage ODKB-a se povuke, Tokajev je u aprilu odstupio s mesta predsednika vladajuće stranke Amanat, kandidovao se i pobedio na predsedničkim izborima u novembru prošle godine i potom raspustio parlament u januaru ove godine.

U okviru sprovođenja ustavne reforme, znatno je pojednostavljena procedura registracije političkih partija. Konkretno, prag registracije je smanjen četiri puta, sa 20.000 na 5.000 članova, kako bi se ojačala politička konkurencija. Ozbiljan korak bio je i smanjenje cenzusa za prolazak partija u Mažilis sa sedam odsto na pet, a za predstojeće izbore Centralna izborna komisija je registrovala sedam partijskih lista za Mažilis. Uvedene su i kvote od 30 odsto za žene, mlade i osobe s posebnim potrebama, a jedna od novina je i da će građani na listićima moći da zaokruže ponuđenu opciju „protiv svih”.

Na predstojećim izborima Strateški centar za društveno-političke studije u Astani dao je projekciju od 59 odsto izašlih prema anketi javnog mnjenja sprovedenoj krajem februara. Najveću podršku i dalje ima vladajuća partija Amanat, koja je osvojila većinu mesta na izborima u Mažilisu 2021. godine. Sada za stranku namerava da glasa 43,6 odsto anketiranih, što je mnogo manje od 71 odsto, koliko je stranka dobila na prošlogodišnjim izborima. Zanimljivo je da za stavku „protiv svih” namerava da glasa 3,6 odsto anketiranih, dok je oko 15 odsto još neodlučno.

Na smanjenje podrške vladajućoj stranci, koje se za sada vidi samo u anketama javnog mnjenja, kažu da je uticalo nekoliko faktora, uključujući i ostavku predsednika Tokajeva na mesto lidera stranke, ali i rebrendiranje i pad popularnosti nakon događaja u januaru 2022. godine. Sada se na listi za Mažilis nalaze dve stranke koje nikada do sada  nisu bile u parlamentu niti su učestvovale na izborima. Za praćenje izbora akreditovano je skoro 800 ljudi iz 41 države i 12 međunarodnih organizacija.

Ambasador Atamkulov je podsetio da je na osnovu rezultata prošlogodišnjeg referenduma Kazahstan prešao na „nova, pravednija i konkurentnije pravila u formiranju predstavničke grane vlasti”. Mažilis, koji postaje glavno zakonodavno telo u zemlji, umesto 107 imaće 98 poslanika. Istovremeno, 70 odsto poslanika biće birano prema stranačkim listama, a 30 odsto – u 29 jednomandatnih izbornih jedinica. Po mešovitom izbornom sistemu, u odnosu 50 prema 50, biće održani i izbori za maslihate regiona i gradova od republičkog značaja. Ambasador naglašava da će novi model formiranja Mažilisa i maslihata omogućiti potpuniju zaštitu interesa birača na nacionalnom i regionalnom nivou, čime će se stvoriti povoljni uslovi za dalji razvoj civilnog društva.

U preliminarnom izveštaju Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava prošle nedelje je navedeno da je Kazahstan primenio nekoliko prethodnih preporuka u vezi sa snižavanjem izbornog praga, uvođenjem direktno izabranog Mažilisa i ublažavanje zahteva za registraciju partija, ali da su zanemarene preporuke u vezi sa slobodom mirnog okupljanja, izražavanja i medija. S obzirom na iskustvo Kazahstana od pre nešto više od godinu dana, nije čudno zašto nije udovoljeno ovim zahtevima evropskih posmatrača.