Čekajući gužvu

Stajalište u Kolarčevoj. Tačno 16 časova, poslepodnevni špic pred kraj radne nedelje. Nailazi autobus 26. Nekolicina putnika, ugledavši ga, sprema se na uobičajeni niski start, čuveno pikiranje pozicije uz sama vrata kako bi se u vozilo što pre uletelo, čim iz njega izađe more putnika. Ali, kada se zaustavila „dvadesetšestica” putnici ostadoše u šoku. Niti je iz nje nagrnula gomila putnika, niti je morao da se hvata niski start za ulazak. Izostala je popodnevna gužva.

A u autobusu kao da je tek pošao sa okretnice pa je bilo i slobodnih mesta za sedenje. Većina putnika je to brže-bolje iskoristila i zauzela mesta po želji, ali ne i tridesetogodišnjak koji je po ulasku ostao da stoji u vozilu vidno začuđen.

„Da li je ovo 26? Nemoguće! Kad god između pola četiri i pola pet uđem u njega, ne može da se diše koliko je ljudi, kolika je gužva i nervoza... Verovatno sam pogrešio...”, čitalo se na licu zbunjenog putnika. Dok je autobus prelazio preko Terazija i kaskao kod Gradske skupštine, ovaj putnik je rešio da na validatoru proveri da li je stvarno ušao u 26 i kojom trasom ide.

„Otkud znam, možda je 37, samo mi fali da skrene u Kneza Miloša pa da dodatno gubim vreme i presedam... Jer u 37, za razliku od 26, često u ovo vreme zna da ne bude gužve. Daj da proverim”, govorile su reakcije ovog putnika.

Validator je potvrdio da je to autobus 26, iako ovakav tip vozila ovaj redovni putnik na toj liniji do tada nije video. To mu je uostalom dodatno unosilo sumnju. Sumnjičavost nije jenjavala i pored toga što autobus nije skrenuo u Kneza Miloša nego je regularno nastavio trasom „dvadesetšestice” kroz Bulevar kralja Aleksandra. Razlog za to bio je što se gužva u vozilu nije stvorila ni posle stanica Pravni fakultet, Tehnički fakulteti, Opština Vračar... odnosno na stajalištima gde inače ulazi mnogo putnika u autobus 26. Naročito u popodnevnom špicu... Ali uobičajene gužve nema pa nema...

U čemu je bila caka konačno je postalo jasno na stajalištu Dušanovac pošta. Ispred „dvadesetšestice” bez gužve bila je druga u kojoj je slika bila potpuno drugačija, odnosno ona uobičajena. Krcat autobus koji je, po svemu sudeći, prošao nekoliko minuta ranije je očigledno „skupljao” većinu putnika zbog čega i nije bilo gužve u ovom drugom. Zato je zbunjeni putnik i imao utisak da je u pogrešnom vozilu. U onom koje je nešto raniju „dvadesetšesticu”, koja je i napravila zabunu, sustiglo na Dušanovcu.