Astana neće uvoditi sankcije Rusiji

Od našeg specijalnog izveštača

Astana – U Kazahstanu se danas održavaju vanredni izbori za Mažilis (donji dom parlamenta) i Maslihate (lokalna predstavnička tela) i oni će biti, kako navode predstavnici vlasti u Astani, završna etapa resetovanja državnih institucija. Ovo je inače četvrto po redu glasanje u Kazahstanu od velikih nemira u januaru prošle godine, koji su okončani intervencijom jedinica ODKB-a. Prvo je održan referendum o ustavnim promenama, izbori za predsednika u novembru i izbori za članove Senata (gornjeg doma).

U Kazahstanu su očekivanja od novog saziva parlamenta zaista velika. Procena je da će u novi saziv zakonodavnog tela ući novi, mladi ljudi koji će pokretati inicijative i bolje razumeti potrebe stanovništva. Uvođenje mešovitog izbornog sistema donelo je novinu, pa će se za Mažilis 70 odsto poslanika birati prema stranačkim listama, a 30 odsto u 29 jednomandatnih izbornih jedinica. Po istom principu biće održani i izbori za maslihate regiona i gradova od republičkog značaja.

Ustavna reforma u Kazahstanu je donela promenu na prelazak sa predsedničkog oblika vlasti na podelu vlasti s parlamentom. Što se tiče pozicije predsednika, on od prošle godine može biti biran na tu funkciju samo jedanput, ali je predsednička funkcija produžena sa pet na sedam godina. Treba podsetiti da je bivši predsednik Nursultan Nazarbajev vladao 29 godina, do ostavke u martu 2019. godine, kada ga je zamenio Kasim Žomart Tokajev. Na izborima prošlog novembra njemu je s visokim procentom glasova potvrđen predsednički mandat.

U skladu sa reformama koje je najavio „posle dobro organizovanog pokušaja puča” u januaru prošle godine, kako je novinarima rekao kazahstanski zamenik ministra spoljnih poslova Roman Vasilenko, Tokajev je napustio čelo vladajuće stranke. Pre dva meseca su bivšem predsedniku Nazarbajevu i zvanično oduzete privilegije i status „elbasija” – vođe nacije. Zbog problema s korupcijom, enormnim bogaćenjem i nepotizmom dinastije Nazarbajevih, ustavnim ograničenjima je definisano da predsednik države ne može da bude član bilo koje partije, da njegovi bliski rođaci ne mogu zauzimati državne položaje, a ukinuta je i mogućnost da predsednik ima pravo da smenjuje guvernere, načelnike regiona i ostale niže predstavnike vlasti.

Prema novom izbornom zakonu sada će građani koji su predložili poslanike (dakle, ne one sa partijskih lista) moći da pokrenu inicijativu i za njihov opoziv ukoliko ne budu zadovoljni. Posle smanjenja cenzusa za prolazak partija u Mažilis (98 poslanika), sa sedam na pet odsto, u odnosu na prošle izbore, pojavila se konkurencija u vidu dve nove partije. To su Kazahstanska narodna partija, nastala odvajanjem dela nekadašnje komunističke partije, i Republika, nastala pre manje od pola godine, ali je postala veoma popularna zbog prisustva novinara i influensera. Pored vladajućeg Amanata (90 kandidata), glasaće se za Narodnu partiju Kazahstana (52 kandidata), Demokratsku partiju Kazahstana „Ak žol” (54), Svenacionalnu socijaldemokratsku partiju (19), Kazahstansku zelenu stranku „Bajtaқ” (18), Narodno-demokratsku patriotsku stranku „Auil” (25) i Republiku (23 kandidata). Uvedene su i kvote od 30 odsto za žene, mlade i osobe s posebnim potrebama, a jedna od novina je i da će građani na listićima moći da zaokruže ponuđenu opciju „protiv svih”.

Zanimljivo je da je prosečna starost kandidata oko 42 godine i da su oni predstavnici čak 39 etničkih grupa koje naseljavaju ovu ogromnu zemlju. Zbog pojave konkurencije na izborima ni prebrojavanje glasačkih listića više neće biti tako jednostavno, a i posmatrači će imati više posla. Građani će na biračkim mestima biti suočeni sa čak pet glasačkih listića, koji uključuju ogroman broj kandidata. Centralna izborna komisija je akreditovala 793 posmatrača iz OEBS-a, ZND-a, ODKB-a, Organizacije turskih država, ŠOS-a, Mediteranske parlamentarne skupštine, kao i iz 41 strane države, uključujući i Srbiju.

Na izborima u Kazahstanu nije moguće glasati putem interneta, jer, kako je rekao ministar za digitalni razvoj i inovacije Bagdat Musin, glasačima su potrebne garancije anonimnosti.

Na ovim izborima je konstatovan mali broj prekršaja, a jedan od zanimljivijih slučajeva jeste da je kandidat u Almatiju prekršio uslove za vođenje predizborne kampanje pružanjem besplatnih taksi usluga građanima. On je priznao krivicu i poništena mu je registracija. U Kazahstan je stiglo i skoro 250 stranih novinara, koje je tokom susreta sa predstavnicima vlasti uglavnom najviše zanimao stav Kazahstana povodom rata u Ukrajini. Od njih su mogli čuti da se zvanična Astana od samog početka rata zalaže za diplomatsko rešenje i da nema promene u njenoj spoljnoj politici – sankcije Rusiji neće uvoditi.

„Mi zauzimamo neutralnu poziciju i naš rad treba da bude u korist naših građana. Kazahstan je otvoren za sve partnere, i zapadne i ruske i kineske, i nastavićemo da trgujemo sa Rusijom”, rekao je novinarima ministar ekonomije Alibek Kuantirov. On je takođe naglasio da je u teškim uslovima posle pandemije Kazahstan uspeo da održi pozitivan ekonomski rast. Prema preliminarnim podacima na godišnjem nivou, rast za prošlu godinu bio je 3,2 odsto. Glavni doprinos tome je sektor građevinarstva, gde je zabeležen rast od 9,4 odsto, a posledica je neverovatno obimne gradnje u Astani. Na drugom mestu rastu je doprinela poljoprivreda sa 9,1 odsto, potom informacione tehnologije i komunikacije sa osam odsto. Sledeća tri sektora koja su podržala ekonomski rast u protekloj godini su trgovina, transport i proizvodnja. Zahvaljujući prirodnim resursima naftom i retkim mineralima, ali i svom geopolitičkom položaju, Kazahstan je ključni igrač u centralnoj Aziji. Od vitalnog je značaja za kineski Pojas i put i Evroazijsku ekonomsku uniju na putu prema Evropi.

Procenjuje se da bi, ukoliko izlaznost na biračkim mestima bude visoka i pobedi vladajuća partija Amanat, ovi izbori zaokružili političke i ekonomske pravce predsednika Tokajeva i vlade i obezbedili nastavak progresa Kazahstana.