Putin: Kineski plan dobra osnova za mir

Mnoge ideje iz kineskog mirovnog plana za Ukrajinu mogu se koristiti kao osnova za rešenje konflikta u Ukrajini mirnim putem, kada i Zapad i Kijev budu spremni, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin posle razgovora s kineskim kolegom Si Đinpingom. Ali, kako je ocenio, na drugoj strani „za sada nema takve spremnosti”, jer se Zapad u Ukrajini bori „do poslednjeg Ukrajinca”.

Kineski predsednik je napomenuo da Peking ima „nepristrastan stav” kad je reč o sukobu u Ukrajini i da podržava mir i dijalog. Prema njegovim rečima, Peking aktivno nastoji da doprinese obnavljanju pregovora za rešavanje ukrajinskog konflikta.

Dvojica lidera istakli su da je „odgovoran dijalog” najbolji način za stabilno rešavanje ukrajinske krize, kao i da se moraju poštovati „legitimni bezbednosni problemi” svih zemalja. Ruska strana je ponovo potvrdila svoju posvećenost obnavljanju mirovnih pregovora što je pre moguće.

Nakon zvanične ceremonije dočeka koju je Putin priredio Siju u Kremlju održan je sastanak u užem formatu, kojem su s ruske strane prisustvovali zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina i ministar odbrane Sergej Šojgu.

Iako je ranije najavljivana, poseta kineskog lidera je za Zapad došla u najnezgodnije, a za Putina u najpodesnije vreme – samo dva dana pošto je Međunarodni krivični sud u Hagu podigao optužnicu protiv ruskog predsednika optužujući ga za ratne zločine.

Zato su sve oči Zapada od ponedeljka bile uprte u Moskvu, a na račun kineskog lidera iz Amerike su stigle optužbe. Tako je državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao da je njegov odlazak u Rusiju diplomatsko pokriće za Putina za rat u kojem su desetine hiljada ljudi izgubile život.

Međutim, Si je objasnio da je izabrao da prvo poseti Rusiju nakon što je treći put izabran za predsednika Kine jer to, kako je naveo, odgovara istorijskoj logici. „Mi smo najveće države i strateški partneri”, istakao je.

Komentarišući Blinkenove optužbe, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da američki državni sekretar nije kompetentan da kritikuje kineskog predsednika. Vang je rekao da Kina nije izazvala ukrajinsku krizu i da nije strana u sukobu.

„Nikada nismo isporučivali oružje nijednoj strani u sukobu. SAD nemaju nadležnost da kritikuju Kinu, a još manje da na nju prebacuju odgovornost za situaciju u Ukrajini”, rekao je.

Kineski lider je juče poručio da će dve države izgraditi konstruktivnu silu za formiranje multipolarnog sveta. Rusija i Kina će kao članice Saveta bezbednosti UN nastaviti da se pridržavaju normi međunarodnih odnosa zasnovanih na Povelji UN i da jačaju saradnju na platformama ŠOS, Briks i G20, objasnio je Si i dodao da očekuje nastavak kontakata s Putinom u svim oblicima. Dve zemlje će doprineti i oporavku privrede u periodu posle pandemije i obezbediti prehrambenu bezbednost.

Na pregovorima s Putinom iznet je plan dalje saradnje u svim pravcima, dodao je predsednik Kine i istakao da su kinesko-ruske veze prevazišle bilateralne odnose, kao i da su od velikog značaja za svetski poredak. Kako je objasnio, deset godina održava s Putinom bliske veze i u kontaktu je u vezi sa strateškim pitanjima. Si je jučerašnji sastanak ocenio kao produktivan.

Tokom razgovora s kineskom delegacijom u proširenom sastavu, Putin je rekao da se energetska saradnja Rusije i Kine širi i da je ruska ekonomija u stanju da zadovolji rastuću potražnju Kine za energentima, kako po već potpisanim ugovorima, tako i prema onim koji su trenutno u procesu koordinacije, prenele su RIA Novosti.

„Rusija je strateški dobavljač nafte, prirodnog gasa, uključujući tečni prirodni gas (LNG), ugalj i električnu energiju za Kinu. Nuklearni energetski objekti grade se po planu”, rekao je Putin.

Dodao je da će ukupan obim isporuka gasa do 2030. godine biti najmanje 98 milijardi kubnih metara, plus 100 miliona tona tečnog prirodnog gasa. Prema njegovim rečima, Rusija i Kina nameravaju da stvore radno telo na projektu Severnog morskog puta. Takođe, dodao je ruski lider, Moskva računa na rast izvoza ruske hrane na kinesko tržište i poboljšanje nivoa bezbednosti hrane u obe zemlje.

Kineski predsednik je izjavio da je spreman da zajedno s ruskim predsednikom iznese plan za razvoj bilateralnih odnosa Rusije i Kine i ojača koordinaciju dve zemlje. „Političko međusobno poverenje između naših zemalja se produbljuje, zajednički interesi se množe, narodi se zbližavaju, saradnja se stabilno razvija u trgovinskoj, ekonomskoj, investicionoj, energetskoj, kulturnoj i regionalnoj dimenziji”, rekao je Si Đinping.