Osveta servirana vruća – u „koritu”

Nema slađeg, a ni gorčeg gola nego kad s njim padne odluka na zalasku utakmice. U najvećem dvoboju našeg fudbala, recimo, prvi takav za med jednima, a žuč drugima dao je Nenad Bjeković u 47. „večitom derbiju” na Zvezdinom stadionu 15. novembra 1970. godine. Dok je 80.000 duša mislilo da se raziđe kućama s utiscima o remiju, Radomir Antić je poslednju nadu našao u šutu s velike udaljenosti. Reska lopta je poskočila ispred naručja Ratomira Dujkovića. Od prsa mu se odbila pravo ka Partizanovom golgeteru, koji ju je iz neposredne blizine munjevito nogom smestio u mrežu – 2:1. Budući da je bio i prvi strelac na meču, u 25. minutu, i posle 53 godine je jedini domaći igrač „crno-belih” koji je na komšijskom igralištu postigao više od jednog gola.

Navijači „crveno-belih” se rado sećaju pogotka 19-godišnjeg Vladana Lukića na krcatoj „Marakani” (1989: 1:0) za spas reputacije Zvezdine „atomske” navale, a „partizanovcima” je u pamćenje urezana neumoljiva levica Mateje Kežmana pod prečku (1998: 2:1). U bližoj prošlosti bila su još tri kasna raspleta u Humskoj. „Zvezdaše” je obradovao Brazilac Kadu (2012: 1:0), a preko grudi su ih sasekli Miloš Jojić iz slobodnog udarca (2013: 1:0) i volej Nikole Kojića (2014: 2:1). Red je da se pomene i jedini presudni pogodak u samoj završnici u okršajima u kupu. Nezaborav ide halfu „crno-belih” Petru Vasiljeviću, koji je izdaleka, ne časeći časa kao ni Kadu, doneo Partizanu pobedu s dva gola razlike (1994: 3:1), neophodnu za odlazak u finale, pošto je Zvezda na revanš polufinala došla sa zalihom od jednog (1:0).

Onomad je igran „klasik” holandskog fudbala. Fejenord je posle 18 godina savladao Ajaks u Amsterdamu – 3:2. U prethodnih 18 okršaja (dva u kupu), odneo je tek po bod 2011 (1:1) i 2015 (0:0), a poslednjih šest duela, svaki u prvenstvu, pripali su domaćinu.

Velikanu iz Roterdama se kao vodećem na osam kola do kraja ukazuje prilika da prigrabi trofej za prvaka, na koji čeka šest godina. Ima pet bodova više od najljućeg rivala, važećeg šampiona, koji mu je prvi pratilac. Uskoro, 5. aprila, sastaće se u polufinalu kupa. Domaćin je Fejenord.

U uzbudljivoj utakmici triput su se smenili u vođstvu. Tek što je počeo peti minut mrežu je zatresao meksički napadač Santijago Himenez. Jedini koji je i ranije u utakmici doneo „narodnom klubu” prednost s 1:0 u Amsterdamu jeste njegov najbolji strelac svih vremena Kor van der Grejp. Bilo je to u trećem minutu ligaškog duela 1959, koji je ipak pripao Ajaksu s 4:1. Himenez je dao gol i na petom meču uzastopce u gostima u prvenstvu, što je prethodno u Fejenordovom dresu pošlo za rukom Italijanu Gracijanu Peleu 2013.

Činilo se da su „kopljanici” uzeli dizgine u svoje ruke kad su poveli s 2:1 preko kapitena Dušana Tadića u 37. minutu, ali su u drugom poluvremenu gosti načinili preokret. Odlučujući pogodak dao je Lutsharel Gertrojda, holandski desni bek s korenima na ostrvu Kurasao, dete kluba, rođen u Roterdamu, kome je bilo pet godina kad je Fejenord 2005. poslednji put slavio u prestonici (2:1). Heronima Ruljija, argentinskog golmana koji je pristupio Ajaksu ove zime iz Viljareala, savladao je glavom na centaršut iz kornera u 86. minutu. Isto kretanje rezultata – 3:2 (1:2) – s odlučujućim pogotkom u 86. minutu, ali na Ajaksovu radost, bilo je u Amsterdamu pre tačno godinu dana.

Gertrojdin gol je Fejenordov najkasniji pobedonosni u derbiju Holandije u poslednje 54 godine. Kasnije, u 87. minutu, postignut je kad je Ajaks pao u Roterdamu s 1:0, 2. novembra 1969, pred najviše gledalaca ikada u „klasiku”. Na „De Kojpu” (holandski. korito) sleglo se 65.150 gledalaca. Može da se smatra osvetničkim. Evo zašto.

Bilo je to vreme uspona dva najbolja holandska tima u Evropi. Ajaks je pod svojim čuvenim trenerom Rinusom Mihelsom preuzeo prevlast kod kuće. S trećom uzastopnom titulom prvaka (1966–1968) bio je prvi tim svoje zemlje u finalu Kupa šampiona. Na Realovom stadionu „Santijago Bernabeu” je 1969. izgubio od Milana s 4:1. Nije mogao da učini više od pogotka svog libera Velibora Vasovića s bele tačke, kad je smanjeno na 2:1. Budući da je Vasović golom razgoreo Partizanovu nadu u okršaju s „kraljevskim klubom” na „Hejselu” u Briselu 1966, nekoliko meseci pre dolaska u Ajaks, u Madridu je postao prvi strelac za dva različita kluba na odlučujućem megdanu za evropsku krunu (portugalski as Kristijano Ronaldo uz njega od 2014, a hrvatski napadač Mario Mandžukić od 2017).

U Ajaksovom timu je bilo smelih koji su zamerali treneru oko taktike protiv „rosonera”, udarajući mu pravo na sujetu. Dvojica najglasnijih su morali da odu. Mihels im je pripisao nesposobnost da odgovore zahtevima njegovih i klupskih pretenzija.

Napadač Klas Nuniga, koji je igrao u drugom poluvremenu, prešao je u amsterdamski DVS, a levi bek Teo van Dojvenbode je pokucao na Fejenordova vrata, siguran da će se lako navići na roterdamski mentalitet jer mu je otuda bila ujčevina. U prvom derbiju sezone upravo je on jedini zatresao mrežu. Povukao je loptu nekoliko koraka prema golu svog dojučerašnjeg tima, a onda je pored statične odbrane sevnula njegova levica s 25 metara. Golman Gert Bals je zaplivao kroz vazduh koliko je dug, ali uzalud. Van Dojvenbode je postigao gol života.

– To što je baš on dao taj gol tako malo pre kraja jeste sudbina. „Šikzal”, rekli bi Nemci. Na nju kadtad morate da naiđete. Utakmica je bila odlična, jedna od boljih poslednjih godina. Za naš poraz su zaslužni naši napadači, koji su bili neprimetni – jasno je bilo da Mihels upire prstom na Johana Krojfa i Pita Kejzera.

Fejenord je u sezoni pre te svrgnuo Ajaks s domaćeg trona, pa je za trenera doveo slavnog Austrijanca Ernsta Hapela. U Kupu šampiona je prvo samleo KR iz Rejkjavika (12:2 na Islandu, 4:0 kod kuće), a posle pobede u „klasiku” sledila su mu iskušenja s Milanom u drugom kolu. Ne samo da je izbacio evropskog prvaka (0:1 u gostima, 2:0 u Roterdamu) nego se vratio na „San Siro” da se u duelu sa Seltikom (2:1 na produžetke) popne na fudbalski Mon Blan. Van Dojvenbode je nebo dohvatio u svom utočištu. Zatim ide Ajaksova era u Evropi (1971–1973), a i niska nepobedivosti protiv Fejenorda u Amsterdamu od 24 godine (1971–1995).