Cilj NATO agresije bio otimanje teritorije Srbije

Ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije u vreme NATO agresije na SRJ Živadin Jovanović izjavio je danas da cilj te agresije nije bilo rešavanje bilo kakvog humanitarnog ili političkog pitanja, već otimanje teritorije Srbije, a da je odluka o tome doneta daleko ranije.

Kako je rekao za Tanjug povodom godišnjice NATO agresije, napad severnoatlantske alijanse imao je za cilj da NATO dobije mesto stalnog baziranja na Balkanu u cilju sprovođenja strategije ekspanzije na istok.

„Posle agresije na SRJ i osnivanja vojne baze Bondstil, SAD i NATO su osnovali po tri vojne baze u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj, baltičkim republikama. Evropa je ušla u proces militarizacije i prilagođavanja potrebama rata. To je bio okidač za militarizaciju svih ukupnih odnosa u Evropi”, smatra Jovanović.

On je rekao da se ciljevi agresije nastavljaju do današnjeg dana, a ogledaju se, kako kaže, u najradikalnijim zahtevima da se Srbija odrekne KiM i prihvati ultimatum kao dogovor.

„To izaziva zabrinutost ne samo u Srbiji, već i u njenom okruženju, jer ništa što je nametnuto ne može se tretirati kao sporazum, bez obzira na formu. Moje duboko uverenje je da se mir i stabilnost na Balkanu ne mogu graditi novim sporazumima izvan međunarodnog prava i izvan Povelje UN, nasuprot Rezolucije 1244, kao trajno važećeg dokumenta, i na štetu Srbije”, poručio je Jovanović.

Ističe da je agresija izvršena direktnim kršnjem Povelje UN, Osnivačkog akta NATO pakta iz 1949. i ustava članica zemalja NATO, jer nijedna nije tražila odobrenje od svog parlamenta da uđe u rat protiv SRJ, a da je započeta, kako navodi, lažnim optužbama o masovnom kršenju ljudskih prava, zbegovima, zločinima, koncentraciji civila na stadionu u Prištini, masakru u Račku, pregovorima u Rambujeu.

„Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao da je Rambuje tako sraman dokumenat da nikada nije trebalo da ugleda svetlost dana, i da ga ne bi prihvatila nijedna vlada na svetu koja drži do dostojanstva i ugleda”, rekao je Jovanović.

Dodaje da je agresija najviše zla nanela Srbiji, njenom narodu i ekonomiji, ali je destabilizovala čitav kontinent od čega se Evropa do danas nije oporavila.

Praveći paralelu sa ratom u Ukrajini, Jovanović kaže da je poznati nemački političar Vili Vimer u martu prošle godine rekao da su prve bombe na Ukrajinu pale 1999.

„To je njegov zaključak da je tada urušen sistem bezbednosti u Evropi, da su otvorena vrata sukobima i ugroženi temelji evropske arhitekture bezbednosti i saradnje. Veoma je simptomatično i nova je pojava da se NATO poziva na Povelju UN u sukobu u Ukrajini, a arogantno kaže da je bespredmetno podsećati da je prvi doveo rat na evropsko tle od Drugog svetskog rata i što je prvi prekršio Povelju UN i sve osnovne principe međunarodnih odnosa”, poručuje Jovanović.

Govoreći o ratu u Ukrajini, rekao je da tako velike greške drugih nisu opravdanje za pravljenje novih grešaka, i dodao da će rešavanje rata u Ukrajini biti nešto lakše ako se prihvati princip jednake bezbednosti i prava na mir svim zemljama i narodima.