Osmaci prvi put imali test iz izbornog predmeta

Probni završni ispit, kao obavezan deo pripreme za najvažniju trodnevnu proveru znanja za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole, juče su položili mali maturanti u osmoletkama širom Srbije, rešavanjem dva testa: iz srpskog (maternjeg) jezika i iz izabranog predmeta. Dan ranije uradili su i test iz matematike. Sumirajući utiske nakon ispita, osmaci beogradske Osnovne škole „Bora Stanković” za „Politiku” kažu da je imitacija buduće mature dragoceno iskustvo. Oni i njihovi vršnjaci prva su generacija koja je za treći test birala jedan od ponuđenih pet predmeta, što je jedna od najvažnijih izmena u konceptu male mature, posle devet godina polaganja kombinovanog testa kao poslednjeg, trećeg dela ispita.

– Nema više kombinovanog testa i utoliko je lakše što ne moramo da obnavljamo gradivo iz pet predmeta nego iz jednog koji smo odabrali, i pritom se ispostavilo da na trećem testu iz bilo kog izbornog predmeta: biologije, geografije, fizike, istorije ili hemije, nema zadataka otvorenog tipa nego su svi zatvoreni, to jest s ponuđenim odgovorima koji su jednostavniji za rešavanje – ukazuju učenici osmog razreda OŠ „Bora Stanković”.

U ovoj kući znanja najviše malih maturanata izabralo je geografiju za treći test, dok je za istorijom vladalo najmanje interesovanje. Na republičkom nivou, prema podacima Ministarstva prosvete, od 64.747 osmaka ubedljivo najviše opredelilo se za biologiju (38 odsto), zatim za geografiju (29 odsto), istoriju (16 odsto), a najmanje popularni izborni predmeti ove godine su hemija, za koju se prijavilo devet odsto učenika i fizika, za koju se odlučilo samo osam odsto đaka.

– Srpski je bio lak, ali je bilo puno da se čita, dva velika teksta u prvom i poslednjem zadatku s nekoliko pitanja kojima se proverava razumevanje pročitanog. Nije bilo mnogo gramatike, samo u dva zadatka smo pisali odgovor, a jedan od tih su bile glasovne promene, dok su svi ostali bili „na zaokruživanje” tačnih među datim rešenjima. Uradili smo solidno, ko je lošije uradio srpski imaće bar 12 tačno rešenih zadataka, a oni kojima srpski inače ide očekuju najmanje 18 tačnih od ukupno 20 pitanja – prepričavaju osmaci OŠ „Bora Stanković”.

Među njima, Jovana iz osmog dva, kao i najveći broj osmaka u Srbiji, za treći deo ispita odabrala je biologiju. Kaže da teških zadataka nije bilo i, primera radi, navodi da je jedno od najlakših pitanja bilo da se u lancu ishrane obeleži trava kao proizvođač, ili da se označi od koje bolesti možemo oboleti ako pojedemo meso zaraženo nekom bakterijom, kao i da se od četiri ponuđena pojma: rast, disanje, rasejavanje i razmnožavanje izdvoji onaj koji je osoben biljkama, ali ne i životinjama.

– Geografija je bila baš lagana, uradili smo sve zadatke za 20 minuta i ostali još 25 minuta u ispitnoj sali jer nismo smeli da izađemo ranije. Bilo je dosta tabela i pitanja po principu odredi da li je tačno ili ne, pa i baš smešnih kao da li je tačno da godina ima 355 dana – dočarale su Vanja i Natalija iz osmog tri.

Njihove drugarice iz odeljenja Ivona i Sara za treći test izabrale su najmanje popularne predmete – fiziku i hemiju.

– Fizika je moj izbor zato što mi najbolje ide od predmeta ponuđenih za maturu iako iz svih imam petice. Prošle godine, kao sedmaci, radili smo godišnji test, koji je bio uvertira za ukidanje kombinovanog, a uvođenje testa iz izbornog predmeta. Tada sam odabrala geografiju, ali uopšte nisam bila zadovoljna kako sam uradila, i onda sam dobro razmislila i sada izabrala fiziku. Mislim da bi svi sedmaci na kraju godine trebalo da rešavaju sličan godišnji test, baš zbog opredeljivanja za izborni predmet u osmom razredu. Zadaci iz fizike mi nisu bili teški, nije bilo mnogo računanja, mislim da sam test uradila prilično dobro – ukazuje Ivona.

Sara objašnjava da inače voli hemiju, ali da joj je najlakše da obnovi gradivo iz tog predmeta jer se uči samo dve godine, u sedmom i osmom razredu. Primetila je da je na probnom testu bilo više teorijskih pitanja, a da nije bilo ništa što ne znaju da reše osmaci kojima je hemija jedan od dražih predmeta.

Osnovce škole „Bora Stanković” uoči početka jučerašnje probne provere znanja posetio je Branko Ružić, ministar prosvete, ali i nekadašnji đak ove osmoletke. On je podsetio da je proba verna simulacija pravog i najvažnijeg testiranja u osnovnim školama koje će se, prema školskom kalendaru, održati 21, 22. i 23. juna za celu generaciju pod jednakim uslovima na republičkom nivou. Ružić je rekao đacima da nema razloga da budu pod tenzijom i da ima sasvim dovoljno vremena „za sva fina podešavanja kako bi savladali i ono što još nisu, briljirali na završnom ispitu i upisali se u željene škole”.

Milenija Simić Miladinović

ANTRFILE

Pregledanje đačkih radova i analiza rezultata sledeće sedmice

Nakon prave male mature rešeni testovi se šalju u skening centre i elektronski pregledaju, međutim, tim putem ne idu i urađeni probni testovi, nego u celini (uključujući i omotnice) ostaju u školi gde se i pregledaju, ali se ne ocenjuju. Zadatak je svake osmoletke da sledeće sedmice, zarad unapređivanja postignuća učenika i postizanja boljih rezultata na završnom ispitu, analizira njihov uspeh s imitacije završnog ispita i dobijene rezultate iskoristi za izradu operativnih planova pripremne nastave za malu maturu u junu. Do pravog završnog ispita pred osmacima su tri meseca da obnove, utvrde, nauče predviđeno gradivo da bi na zvaničnom završnom ispitu postigli što bolje rezultate.