Grubo mešanje

Samo probajte da zamislite u bilo kojoj zemlji da se tužilački pomoćnici ili zamenici, pa čak i sam tužilac, slikaju sa ambasadorom neke strane zemlje, taman da je ona recimo i prijateljska. Odmah po objavljivanju takve fotografije isti bi bili pozvani na odgovornost, svakako bi morali da potraže neki drugi posao, tj. to bi im na pristojan način bilo poručeno da učine, a ambasador bi bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova, gde bi mu bila uručena protestna nota ili rečeno da se spakuje i napusti zemlju. Sve to je bilo potrebno da se dogodi kod nas kada je američki ambasador Kristofer Hil objavio fotografiju sa tzv. srpskim Laurama, Jasminom Paunović i Bojanom Savović. Nažalost, nije se dogodilo i to je samo jasan pokazatelj da Srbija nije u potpunosti samostalna država i tu se mora biti realan.

Postoje društvene oblasti u kojima država ima samo formalno ingerencije, odnosno stvara se privid da tobože obavlja nekakvu vlast, ali u praksi tim društvenim oblastima upravlja se upravo iz raznoraznih ambasada. Jedna od tih oblasti je i pravosuđe koje je odavno u mnogo čemu van ingerencija same države. Jedan od ključnih razloga zbog kojih sam lično bio protiv ustavnih promena i danas smatram da sam bio apsolutno u pravu je upravo ta činjenica da će odavno od države i naroda odrođeno pravosuđe u celosti postati nezavisno od države kojoj pripada, dakle od Srbije, ali će gotovo u potpunosti postati zavisno od nekih drugih vlada i njihovih država. Posebno onih koje kroz razne fondove plaćaju raznorazne seminare i obuke našim sudijama i tužiocima. No, očito tada nisam bio u potpunosti shvaćen, a tvrdim da ćemo gorke plodove od stranih vlada krajnje zavisnog pravosuđa tek ubirati. Inače, samo probajte da zamislite da se Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije fotografisao sa nekim tužiocem. Bio bi medijski linčovan. Ipak, kada fotku napravi američki ambasador sa tužiteljkama, e to je valjda odraz demokratije. Kakvo odvratno licemerje.

Nije Hil slučajno postavio tu fotografiju, kao što verujem da se same tužiteljke nisu fotografisale sa njim bez želje da svima pošalju poruku. Dakle, Hil je na ovaj način rekao da su one pod njegovom zaštitom, a on se ovde svakako oseća kao pravi okupacioni namesnik, što neretko kroz svoje provokativne stavove namerno i ističe. Takođe, Hil nam je poručio da je srpsko pravosuđe interesna oblast američke ambasade, odnosno da se zna ko njim upravlja. Sa druge strane, tužiteljke onako srećne i nasmejane skoro da su zacvrkutale od sreće, jer je svima poslata poruka da njih niko ne sme ni da pomisli da takne ili popreko pogleda. Odnosno, naznačeno je da u pravosudnoj hijerarhiji dolazi njihovo vreme, jer su one igrači onog ko se ovde oseća kao prava vlast, tj. pravi gazda. Ono što odavno brojni evropski i uopšte zapadni predstavnici traže je stavljanje pod kontrolu svih istraga koje vode naša tužilaštva. Zato je i bilo neophodno 2011. godine, upravo pod pritiskom SAD, koji je, kako mnogi kažu, bio neracionalan i nepodnošljiv, na mala vrata uvesti tužilačku istragu, jer je krajnji cilj još tada zacrtan bio stavljanje pod potpunu kontrolu srpskih tužilaštava. Stavljanjem pod kontrolu naših tužilaštava, odnosno postavljanjem na najbitnija mesta kadrova koji su suštinski pod kontrolom ambasada, nema tog političara koji neće dobiti istragu ili optuženje samo ako ne bude igrao i svirao po taktovima neke od zapadnih ambasada.

Sve u svemu, dovoljno je da pratite medijske nastupe pojedinih sudija, posebno članova jedne NVO koja vedri i oblači srpskim pravosuđem. Čim čujete šta oni rade i iza kog su stali, tačno znate šta stranci smeraju u našem pravosuđu. Puna su im usta nezavisnosti, a oni su oličenje zavisnosti od raznih fondova zapadnih zemalja. Uostalom, pogledajte im veb sajt i vidite ko su im donatori, sve će vam biti jasno. Toliko o srpskom nezavisnom pravosuđu.

Narodni poslanik