Na severu KiM izbori bez birača

Kosovska Mitrovica – Vanredni izbori na severu Kosova i Metohije koje je Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini raspisala za 23. april, ne samo da su upitni zbog toga ko će iz redova Srba na njima učestvovati, već i zato što donose nove tenzije i dodatni rizik od destabilizacije u pokrajini. U situaciji kada je Srpska lista odbila da preda kandidaturu, a predstavnici srpskog naroda su zbog pretnji vlade Albina Kurtija i odbijanja da formira Zajednicu srpskih opština još jesenas napustili institucije, faktički je nemoguće izabrati legalnu vlast, koja bi bila odraz volje građana. Uprkos tome Priština, za sada, ne odustaje od namere da se 23. aprila glasa za gradonačelnike četiri opštine – Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka, kao i odbornike u Zvečanu i Leposaviću.

Prvobitno ih je Priština zakazala za 18. decembar, nakon što su predstavnici srpskog naroda na severu napustili sve institucije na centralnom i lokalnom nivou, ali su odloženi zbog hapšenja i barikada koje su Srbi u decembru postavili u sve četiri severne opštine, ističući da je to otpor teroru Albina Kurtija. Zato je Priština donela odluku da se oni pomere za 23. april. A najmnogobrojnija srpska politička partija na Kosovu i Metohiji, Srpska lista, koja je na svim dosadašnjim kosovskim izborima osvajala više od 90 odsto glasova srpskog biračkog tela, saopštila je na dan kada je istekao rok za prijavu političkih partija, pojedinaca i grupe građana, da neće učestvovati na izborima. Svoju odluku, dan ranije su predstavnici SL-a saopštili i na sastanku u Prištini, američkom ambasadoru Džefriju Hovenijeru.

Kako su naveli, to neće učiniti jer „nisu ispunjeni njihovi zahtevi da se formira Zajednica srpskih opština i da se pripadnici specijalne kosovske policije povuku sa severa Kosova i Metohije”. Kurti je odluku Srpske liste da „ne budu deo izbornog procesa” protumačio kao „jasan znak da je ta stranka pod kontrolom Beograda koji se neprekidno meša u unutrašnje poslove Kosova”. Za to vreme, učešće na izborima su prijavila dva politička subjekta. Potvrđena je kandidatura Aleksandra Jablanovića, i njegove Partije kosovskih Srba, za mesto gradonačelnika u Leposaviću, dok je u Zvečanu prijavljena Slađana Pantović, kao samostalni kandidat. Jablanović je odranije poznat javnosti, tačnije  dok je bio predsednik Srpske liste, ali i kasnije kada je u kosovskoj vladi bio ministar za povratak i zajednice.

Za razliku od njega Pantovićeva je nepoznata široj kosmetskoj  javnosti, a ono što se o njoj zna je da je radnica opštine u Zvečanu, a smatra se i zagovornikom politike Albina Kurtija. Često se oglašava na društvenim mrežama, gde ne preza da oštro kritikuje politiku Srpske liste, ali i zvaničnog Beograda. Hoće li biti odlaganja izbora ili ne, za sada je nepoznato, ali je činjenica da će Priština, zbog  izlaska dvoje srpskih kandidata, pokušavati da ovaj izborni proces predstavi kao legitiman, bez obaziranja na to kakav je zaista većinski stav u srpskom narodu o tome ko će uopšte glasati.

Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO „Aktiv” iz Kosovske Mitrovice, smatra da bi „izbori trebalo da se odlože za najmanje mesec dana ili dva meseca, jer izlaskom dvoje srpskih kandidata priznao bi se zakonski okvir, odnosno oni bi imali legitimitet, ali bi to dovelo do ciklusa nesporazuma i političke krize na severu Kosova”. „Na zahtev međunarodne zajednice Priština bi trebalo da odloži izbore, kako bi se u međuvremenu definisali jasni uslovi povratka Srba u kosovske institucije. Bilo bi nužno da se umesto 23. aprila, održe u maju ili junu, da bi se dalo prostora da se Srbi kolektivno vrate. Još se tumači dogovor koji je postignut u Ohridu, a u tumačenjima srpska strana ne vidi jasno definisane ciljeve”, kaže za „Politiku” Milićević, koji smatra da je jedno od pitanja i gde bi izbori bili održani, jer su do sada glasačka mesta bila u prostorijama škola koje su u sistemu Republike Srbije. Navodi da bi upravo to moglo da dovede do političkih tenzija.

I  Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini, smatra da bi „izlaskom dva srpska kandidata izbori bili legitimni, bez obzira na izlaznost glasačkog tela, ali je pitanje njihovog političkog integriteta”. „Bez obzira na to koliko glasova budu odneli, za CIK su izbori validni. Imaju legitimitet, ali se postavlja pitanje šta ta dva političara mogu da urade za Srbe koji su ih bojkotovali. Mišljenja sam da Srpska lista treba da učestvuje, jer je poznato da bez formiranja lokalnih struktura, ne može da bude formirana ni Zajednica srpskih opština”, kaže Šeholi. Za razliku od našeg prethodnog sagovornika, Šeholi je mišljenja da „međunarodna zajednica treba da ubedi Srpsku listu da učestvuje u izbornoj trci”, ali ne i da izbori treba da budu odloženi.