Građane EU najviše brine kako da plate račune

Polovina potrošača u EU brine da li će moći da plati svoje račune, a velika većina (čak 71 odsto) preduzela je sve mere kako bi smanjila potrošnju električne energije kod kuće. Uz egzistencijalne probleme većina ispitanika se izjasnila da je zabrinuta i za bezbednost na internetu. Ovo su podaci najnovijeg istraživanja potrošačkih navika u EU, Islandu i Norveškoj za 2023. godinu. Prema ovom izveštaju, 48 odsto ispitanika je izjavilo da je zabrinuto da li će biti u mogućnosti da plati mesečne račune, uključujući kredite i prevoz do posla. Više od trećine je izjavilo da je novac uštedelo, a jedan od deset je primetio da mu je zbog povećanja kamata povećana i rata kredita. Kada je reč o računima, više od polovine ispitanika izjavilo je da su kao odgovor na poskupljenje struje promenili navike, bilo da je reč o štednji kod kuće, korišćenjem javnih subvencija za mere energetske efikasnosti ili promenom prevoza. Iako se većina izjašnjava da se slaže sa akcijama koje se sprovode u borbi protiv klimatskih promena, većina ipak nije spremna da se odrekne nekih stvari. Gotovo polovina potrošača je izjavila da na njihove odluke o kupovini uopšte nije uticala briga o životnoj sredini. To se posebno odnosi na kupovinu automobila. Potrošači su u godini za nama izgleda imali i mnogo problema prilikom onlajn kupovine, zbog čega je bezbednost na internetu nešto o čemu brinu u 2023. godini. Kako prodaja e-trgovine raste iz godine u godinu, istraživanja pokazuju da je sve više primera nepoštene poslovne prakse i kršenja prava potrošača. Tri najčešće prijavljene prakse bile su lično ciljano onlajn oglašavanje (76 odsto), skriveno oglašavanje u rezultatima pretraživanja (75 procenata) i neiskrene recenzije potrošača (69 odsto). Kada je reč o oglašavanju, većinu brine upotreba i dalje trgovanje ličnim podacima. Izmenama Zakona o zaštiti potrošača i u našoj zemlji je predviđeno da ubuduće neće biti moguće oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom bez prethodnog pristanka potrošača. To znači da građani više neće dobijati pozive ljudi koji žele da im prodaju nešto, ukoliko oni prethodno nisu pristali da telefonom dobijaju trgovačke ponude. Prema važećim propisima, a ova odredba bi trebalo da počne da se primenjuje najkasnije u septembru ove godine, od operatera će moći da traže da ih stavi na listu„ne zovi”. Operater dalje podatke prosleđuje nadležnom ministarstvu. Najvažnije je da trgovac ubuduće neće moći da daje informacije koje su netačne i da primenjuje nepoštenu poslovnu praksu, poput toga da kupcu kaže da nema pravo na reklamaciju ili da postoji rok za podnošenje prigovora. Kada je reč o problemima koji muče ovdašnje potrošače, i ove godine se spisak primedbi nije mnogo promenio, mada je po broju prigovora na samom vrhu nezadovoljstvo rokom isporuke, dok je ranijih godina to bio loš kvalitet obuće.