Sneg i mraz odlažu setvu kukuruza

Prva nedelja aprila uobičajeno je vreme za početak prolećne setve u Srbiji ali iznenadni sneg i mraz poremetio je planove ratara. U praksi se setva nekada produži i do kraja ovog meseca, u zavisnosti od vremena i temperature, a ovog proleća imamo zaista ekstremne prilike. Šećerna repa je prva kultura koja se seje, a potom sledi i kukuruz – najznačajnija žitarica u izvozu ali sada je već jasno da će se kasniti s pripremnim radovima u njivama.

– U mnogim krajevima Srbije palo je dosta snega. Naš agroekološki rejon je specifičan. Ovakve situacije s vremenom nisu retkost, proleće je ćudljiv period i moramo da postupamo onako kako priroda nalaže. Oni koji su već posejali kukuruz grdno su pogrešili – izjavio je za „Politiku” dr Goran Bekavac, iz Odeljenja za kukuruz u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Na svu sreću, dodaje, broj takvih proizvođača je jako mali.

– Setva uglavnom počinje u prvoj nedelji aprila ali sve zavisi od vremenskih uslova. Ne treba eksperimentisati na komercijalnoj, merkantilnoj proizvodnji. Time proizvođači ozbiljno rizikuju da dosta izgube, da moraju da preseju usev. Seme je skupo, nema ga ove godine tako da ne treba žuriti – napominje Bekavac.

Savet stručnjaka je da se sa prolećnom setvom otpočne tek kada temperatura zemljišta, nekoliko dana u nizu, bude najmanje 10 stepeni, na dubini setve od pet do sedam centimetara. Kako i za naredne dane prognoziraju jutarnji mraz i padavine za povoljno stanje na njivama će biti potrebno vremena.

– Ljudi neka pripreme sve što treba od mehanizacije, semena… ali dok se zemljište ne prosuši, a potom i ugreje ništa ne treba počinjati – naglašava naš sagovornik.

Iako prošla godina, zbog suše, nije bila previše profitabilna za proizvođače kukuruza Bekavac očekuje da se površine pod kukuruzom u ovoj sezoni neće znatno menjati. Prema njegovim rečima, kukuruz ima najkonstantniju površinu, negde oko 900.000 hektara. Zbog toga sada prognozira za nijansu manje kukuruza i nešto više strnih žita. Biće i više šećerne repe, ali ta kultura s relativno malom površinom učestvuje u setvenoj strukturi.

– Sasvim je izvesno da će jedan deo proizvođača odustati i od soje, jer su loše prošli, i preći na kukuruz koji je strateška biljna vrsta te se površine neće mnogo smanjivati – smatra dr Goran Bekavac.