„Najruskiji” dom u Beogradu

U prisustvu članova kraljevske porodice 9. aprila 1933. godine, u 11.30, svečano je otvoren Ruski dom cara Nikolaja Drugog u Beogradu. Večni i živi spomenik ne samo viteškom kralju Aleksandru Prvom, bez čije dobre volje bi bilo nemoguće samo postojanje Ruskog doma, već i jedinstvu srpskog i ruskog naroda u dobru i zlu. Otad je prošlo tačno 90 godina. Nema više tih država u kojima je i ispred kojih je Ruski dom u Beogradu sve ove godine predstavljao rusku kulturu, mogućnosti našeg visokog obrazovanja, lepotu i veličanstvenost ruskog jezika. Nema Kraljevine SHS, nema SSSR-a, nema Savezne Jugoslavije. Postoje samo Srbija i Rusija, postoji jedinstvo, u dobru i zlu!

Svake godine početkom aprila u Ruskom domu je uzavrela atmosfera. Pripremamo se za svoj rođendan. Ali godišnjicu nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila zaposleni doma nikada ne propuštaju. Bombe su tada padale na samo desetak koraka od našeg doma. Posledice eksplozija se još uvek vide na fasadama starih susednih građevina. Tako je bilo i ’41, i ’44, i ’99. godine. Sećam se kako su zavijale sirene za vazdušnu opasnost, kako je iznenada nestajala struja, kako su u blizini grmele bombe u Nemanjinoj i kneza Miloša. I u tom paklu, u koncertnoj sali „Šaljapin” u Ruskom domu čitala se poezija velikih ruskih pesnika. U ogromnom, hladnom, potpuno tamnom prostoru, uz trepet sveća… Moćne zidove Ruskog doma, izvedene po projektu carskog vojnog inženjera Baumgartena mnogi su videli kao pouzdanu zaštitu, ne toliko fizičku koliko duhovnu – zaštitu od očaja, straha i ludila koje ih je okruživalo.

S vremena na vreme, u nekoj od beogradskih kafana, u razgovoru sa mojim vršnjacima ili malo starijim od mene potegne se tema Ruskog doma. Koliko dirljivih gimnazijskih uspomena o prvim poljupcima u zadnjim redovima naše bioskopske sale sam već čuo i koliko ću tek čuti! U narednim mesecima sala Ruskog doma će imati najnoviju bioskopsku opremu i ozvučenje, i verujemo, ma koliko uzbudljivi bili savremeni ruski filmovi, da će se ova romantična tradicija nastaviti. A taksista koji je zaboravio ruski, ali mi je slobodno i skoro bez akcenta nedavno citirao Jesenjina, nekada je išao na naše književne večeri. Jezik je zaboravio, ali poeziju nije. I mi se ponosimo time što smo uspeli da obnovimo Ruski naučni institut, koji se do Drugog svetskog rata nalazio u našim prostorijama. A to znači da će čitaoci Beograda sada moći redovno da se upoznaju sa rezultatima njihovih istraživanja i otkrića.

Nekada davno se pod našim krovom nalazila i prva Rusko-srpska gimnazija. Danas imamo kurseve ruskog jezika za sve nivoe. Prošle godine, dolaskom ogromnog broja naših sunarodnika u Srbiju, prvi put smo otvorili kurseve srpskog jezika za Ruse. Tako, kao prvo, ostajemo verni našoj tradiciji, a kao drugo, ne delimo građane na svoje i tuđe (dokle god to oni sami ne rade), i smatramo da je njihova želja plemenita da nauče jezik zemlje u kojoj su rešili da ostanu i zaslužuje kvalifikovanu pomoć!

Dolaskom „novih Rusa” očekujemo i da će oživeti Ruski teatar Beograda. Do sada su neverovatno popularne bile njihove predstave na srpskom jeziku. Sa „Zločinom i kaznom” su obišli pola zemlje, a Republika Srpska ih je nagradila ovacijama. Sada računamo na ruski repertoar Ruskog teatra i verujemo u to da će predstave biti sa zadovoljstvom dočekivane i u Rusiji.

Vrata doma su širom otvorena za najrazličitije inicijative – od okruglih stolova o međunarodnom pravu do javnih predavanja najpoznatijih profesora Univerziteta u Beogradu. Svakog radnog dana se ovde predstavljaju najnovije knjige, razmatraju se poslednja dostignuća u oblasti društvenih nauka, a spektar naših gostiju i njihovih interesovanja je neverovatan: od Matije Bećkovića i Emira Kusturice do slovačkog modnog fotografa virtuoza. Od Miloša Kovića do Miloša Bikovića.

Naš zadatak je da u ova, blago rečeno, složena vremena u kojima smo se našli, veze između naših naroda nastavljaju da jačaju. Poteškoće sa avionskim kartama i njihova cena nesumnjivo su se odrazile na turizam. Ali smatramo da se ovo vreme može iskoristiti kako bi se srpska publika upoznala sa različitim pravcima budućih putovanja po našoj ogromnoj domovini. Vremena će se promeniti, a Rusija će ostati. Zato uz pomoć srpskih kolega i prijatelja razvijamo projekat televizijskih putovanja po ruskim regionima. Moram priznati da je serijal o putovanju voditelja emisije „Kulturista” Boška Kozarskog po Krasnodarskom kraju bio realizovan na tako visokom profesionalnom nivou, da se naši regioni takmiče između sebe ko će ugostiti snimateljsku ekipu „srpske braće” – braće Kozarski!

S razlogom sam na početku ovog teksta spomenuo učešće kraljevske porodice u ceremoniji otvaranja Ruskog doma daleke 1933. godine. Od prvog dana svog postojanja (osim vremena Informbiroa) Ruski dom se ponosio postojanom podrškom i pažnjom srpske vlasti. I danas se iznova i iznova čudimo kako u uslovima pritiska bez presedana i pokušaja da se iskoreni ruski element u svetskoj, a posebno u evropskoj kulturi, vlast na svim nivoima u Srbiji nalazi načine da balansira i ne dozvoli kritični zaokret. Neverovatno je složeno zadržati ravnotežu, kada sve vreme neko trese s jedne strane tanku žicu pod tvojim nogama. Još je teže to činiti i držati glavu gore. Posmatrajući na sve ovo sa visine svog devedesetogodišnjeg iskustva, sigurni smo da će cement jedinstva u dobru i zlu, koji je uliven u temelje našeg doma, izdržati i ove seizmičke  aktivnosti, kao što je izdržao i tektonske potrese već istorijskog 20. veka...

Direktor Ruskog doma u Beogradu