Đoković prešao s dela na reči

I na „Arturu Ešu”, najvećem teniskom stadionu pod vedrim nebom, pred više od 20.000 gledalaca naklonjenih Amerikancu Endiju Rodiku Novak Đoković je pokazao da je bolji igrač od njega. Savladao ga je sa 6:2, 6:3, 3:6, 7:6 (7:5). No, njihov meč u četvrtfinalu Međunarodnog prvenstva SAD već je deo istorije. Na turnirima za „gren-slem” teniseri s najvećim pretenzijama nemaju kad da se raduju.

Naš as već večeras izlazi na megdan Švajcarcu Rožeu Federeru i samo on zna koliki su mu teret očekivanja poklonika sporta kod nas veća nego ikada. Pod utiskom Federerovog posrtanja ove godine, koje se ogleda u porazima i protiv stalnih mušterija, u samo dva trofeja, izgubljenim prvim mestom na svetskoj listi posle 237 nedelja neprestanog stolovanja, izgubljenim Vimbldonom, svi kažu – pobediće Đoković. Naš teniser je umerenijeg mišljenja, ali ne zato što pravi otklon od eventualnog poraza, nego zbog toga što neponovljivom igraču ukazuje dužno poštovanje i kada ga mnogi otpisuju.

Od ljubimca publike do njenog uraganskog negodovanja

Đoković se s njim prošle godine sastao u finalu. Izgubio je u čudesnom meču sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4. Federer je tako osvojio titulu četvrti put uzastopno, ali su sedam Đokovićevih prokockanih set-lopti u prva dva seta bile kao tiha voda koja je počela da roni Federerov tron.

Naš teniser je priznao da je na njega, pored toga što je prvi put igrao u finalu turnira za „gren-slem”, uticao veličanstveni ambijent s 23.000 gledalaca. Oni su onda želeli Federerov skalp i podržali su Đokovića kao mladog lava, dostojnog naslednika svetskog prestola u najskorijoj budućnosti. U njemu su prepoznali neustrašivog igrača svetske klase, kadrog da se upusti u vitešku borbu s neuporedivim, ali je on stekao njihovu naklonost i usudivši se da posle četvrtfinalnog meča sa Špancem Karlosom Mojom na otvorenoj sceni prikaže dar za imitaciju. U njegovom repertoaru, između ostalih, bio je i Rodik koga je takođe oponašao do perfekcije. Šuomen na igralištu „Flašing Medouza” – ima li išta prihvatljivije za američku publiku nezasitu spektakla.

Godinu kasnije, u osvit izuzetno važne bitke s Federerom, Đoković je, možda nesvesno, možda svesno, rizikovao da mu krcati „Artur Eš” večeras okrene leđa. Ne zbog toga što će domaća publika možda želeti da Švajcarcu udahne novi život (Federer je s nekoliko slatkorečivih izjava uoči takmičenja nastojao da joj uđe pod kožu), niti što joj je, eto, Đoković ugasio nadu u povratak ljubimca na tron (Rodik pobednik 2003).

Dok je još bio pod vrelim utiskom pobede koja ga je odvela u njegovo sedmo polufinale na četiri najuglednija turnira „belog sporta”, naš teniser ju je ubo u živac. Preko razglasa je odjekivala njegova prva izjava, data na terenu:

– Rodik je rekao da sam na prethodnom meču imao 16 povreda i da sam ih izmislio, zar ne? Da sam simulant. To nije bilo lepo od njega. Drago mi je što sam ga pobedio na njegovom terenu, u njegovom gradu. To je veliki uspeh za mene – govorio je Đoković u dahu, dok se s tribina spuštao uragan zvižduka. – Eto, vidite kako je publika protiv mene, a ionako jeste, pošto smatra da „foliram”.

Uvertira kao Ali – Frejzer

Nekoliko dana pre Šampionata, na ceremoniji u Njujorku pod pokroviteljstvom „Najkija”, glavne zvezde su bili Federer i Španac Rafael Nadal, zaštitni znaci tog globalnog američkog proizvođača sportske opreme. U svetlu njihovog velikog suparništva, jednog od najvećih u sportu uopšte, ali i pod svežim utiskom istorijskog prevrata na svetskoj listi, njihov mogući duel u finalu, koji bi bio prvi na „Flašing Medouzu”, predstavljen je kao „Veliki okršaj u Velikoj jabuci”. Šlag na analogiju s čuvenim okršajem Muhameda Alija i Džoa Frejzera bio je Don King, najpoznatiji promotor u boksu, koji su šepurio između dva teniska velikana.

Uvertira za meč Đokovića i Rodika neočekivano je porimila alijevsko-frejzerovski kontekst, čiji je epilog navedena izjava našeg tenisera. Na ironiju je odgovoreno ironijom. Atmosfera je podgrejana mišljenjem Španca Tomija Robreda, koji je posle poraza u maratonskom meču osmine finala s 3:2 u setovima optužio svog suparnika Đokovića da zloupotrebljava pravo na lekarsku intervenciju kako bi predahnuo. Po logici stvari, reč je data i Rodiku kao sledećem protivniku, a ovaj je nabrojao grdne bolesti na koje se Đoković poziva, među njima i ptičji grip, antraks, sars i druge, zaključujući da je naš teniser ili simulant ili najhrabriji čovek na svetu pa igra pod tim rizikom. Đoković se od optužbi branio uveravajući da iscrpljenost od napornih mečeva zaista uzima danak.

U njihovom duelu kao da je u vazduhu lebdelo da će istina biti onoga koji pobedi i da će taj imati otvoren prostor da zajedljivo udari na drugoga. Da je kojim slučajem Rodik pobedio, možda bi izjavio da je Đokovića slomio ptičji grip. Ko zna. Ovako, naš teniser je rekao šta je rekao i to u oči mnogobrojnom auditorijumu, ali je potom, kada se glava ohladila, uvideo svoju brzopletost.

Na kraju pomirljivi tonovi

Na pitanje na pres-konferenciji da li je razgovarao s američkim teniserom u svlačionici posle meča, rekao je da jeste, ali da to ostaje među četiri oka. Zatim je, u diplomatskom maniru koji ga odlikuje, dodao:

– Rodik se samo našalio s mojim povredama, a ja sam ga pogrešno shvatio. Ne krivim ga. Možda sam prenaglio pod jakim emocijama neposredno posle meča i da je moja reakcija neispravna i ja se zbog toga izvinjavam.

I američki teniser je govorio u pomirljivom tonu.

– To nije bilo prvi put da se našalim na konferenciji za novinare. Dobro znate da su moji komentari bili pošalice na njegov račun. Ako nas Đoković imitira i šali se na naš račun, onda mora da bude spreman da prihvati i šalu na svoj račun. Žao mi je što sam pogrešno shvaćen, ali smatram da nisam preterao u šali. Nije mi bila namera da mu se podsmevam i žao mi je što je on to tako shvatio – kazao je Rodik.

E sad, što u svakoj šali, kažu, ima zbilje, to je jednostavno usud koji će prestati da prati Đokovića jedino ukoliko i pod najjačim bolovima više i ne pomisli da traži pomoć lekara ili masera. To je postalo gotovo uvreženo mišljenje da simulira kako bi izvukao korist za sebe, o tome je ranije govorio i Federer, ali Đoković samo radi ono na šta ima pravo. Zar u surovom profesionalizmu, koji je u tenisu možda i najizraženiji, cilj ne opravdava sredstvo? A njegovi suparnici ne treba da smetnu s uma da se on nebrojeno puta potvrdio kao sportsmen, uostalom i na meču s Robredom, kada je priznao da je loptica u njegovom polju, a ne u autu, što je bio poen koji je Špancu doneo gem.

Mislili o Đokoviću ovo ili ono, on je protiv Rodika potvrdio svetsku klasu i sjajnu formu, izbrušenu u ono malo dana do poslednjeg turnira za gren-slem ove sezone od osvajanja bronzane olimpijske medalje u Pekingu gde je takođe bio izvrstan.

Američki teniser se posle dva seta našao u nokdaunu. Njegovo najjače oružje – razorni servis – bio je prazna puška. Tak je sredinom drugog seta zabeležio prvi as-poen od ukupno 15, što je ispod njegovog proseka po meču. Međutim, smogao je snage da stane na noge, čak i da bude nadomak izjednačenja u setovima. U to je poverovalo 23.000 duša kada je u četvrtom setu poveo s 4:3 na Đokovićev servis, a potom je vođstvo i uvećao. Naš teniser je smanjio na 5:4, ali se onda trebalo odbraniti od gromova iz Rodikovih ruku.

Amerikanac je poveo s 30:0 i od izjednačenja su ga delila dva poena, a onda mu je ruka zadrhtala. Načinio je dve uzastopne servis-greške! Međutim, još ništa nije bilo završeno u tom gemu jer Rodik može da odservira dva asa očas posla, čak i da nadmaši sopstveni svetski rekord u brzini, zašto da ne. Ipak, nije bilo tako. Gem je pripao Đokoviću (5:5), koji je protivnika volšebno lobovao i to kada se učinilo da je u bezizlaznoj situaciji. Naš teniser se u tom setu hvatao za slamku spasa, a ispostavilo se da se dočepao debele grane. Ubrzo je u vodu pao sav Rodikov trud poslednjih nedelja. Zarad uspeha pred svojom publikom, s nadom da će da ućari od Federerovog posustajanja, čak je odbio da stane pod američkom zastavom na Olimpijskim igrama.