Bugari bi da utiču na Ustav Severne Makedonije

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Ma koliko se Republika Severna Makedonija (RSM) trudila da uskladi svoju politiku s politikom EU, članice ove političke zajednice, susedi RSM, kontinuirano sputavaju ovu zemlju u pridruživanju evropskoj porodici. Najpre Grčka, s kojom je spor rešen Prespanskim dogovorom, promenom Ustava i imena makedonske države, a sada Bugarska, koja takođe zahteva promenu najvišeg državnog akta RSM.

Nasuprot tome, jučerašnja poseta Skoplju ministarke za evropske integracije Srbije Tanje Mišević, kojoj je domaćin bio resorni ministar Bojan Maričić, potpredsednik Vlade RSM, i ovog puta je pokazala prijateljski i bratski odnos Srbije prema svom južnom susedu. Cilj obe zemlje su evrointegracije, stoga je u vezi s tim potpisan odgovarajući memorandum. Oboje ministara složilo se da je njihovim državama mesto u EU, ali i da ne treba dozvoliti apstraktnost od strane EU u vezi s njihovim prijemom. Srdačnost pri susretu ministara jasno govori da su odnosi Srbije i RSM na najvišem nivou od raspada SFRJ. Te odnose izgradili su narodi obe države na istorijskim, rođačkim, prijateljskim i državničkim principima, bez obzira na orijentisanost RSM ka NATO-u, za razliku od Srbije, koja se drži vojne neutralnosti.

S drugim susedima RSM stvari stoje drugačije. Skoplje se sada na evropskom putu suočava s blokadom Bugarske, koja je članica i NATO-a i EU. Bugarska je, naime, pod pritiskom velikih sila, glasala da RSM postane članica alijanse, ali je za pristupne pregovore s EU uslovila svog suseda ponovnom promenom Ustava.

Bugarska je, naime, udarila na makedonski identitet i jezik, tražeći da Severna Makedonija prizna da joj je poreklo bugarsko i da je njen jezik bugarski dijalekat. EU predlaže kompromisno rešenje ovog bilateralnog spora, te istupa s francuskim predlogom da Severna Makedonija ponovo promeni Ustav i u njega unese bugarski narod kao konstitutivni element.

Ministarstvo pravde Severne Makedonije upravo formira radnu grupu eksperata i članova parlamentarnih partija za promenu Ustava na osnovu bugarskih zahteva. Do danas, kako informiše Ministarstvo pravde, stranke još nisu poslale svoje predloge. Rok je sledeći ponedeljak. Među ekspertima iz oblasti pravnih nauka nalaze se profesori ustavnog i krivičnog prava s međunarodnim ugledom: profesor krivičnog prava Vlado Kambovski, poslednji ministar pravde u SFRJ i nekada u Vladi Republike Makedonije, Caca Nikolovska, bivši sudija u Sudu za ljudska prava u Strazburu, i profesori ustavnog prava s državnog univerziteta u Skoplju Renata Deskoska i Svetomir Šarić.

Ovih dana podigla se politička bura kad je Nikolaj Milkov, ministar inostranih poslova Bugarske, izrazio želju da učestvuje u izradi Ustava Severne Makedonije. On je najpre rekao da ne bi želeo da bude deo ovog procesa, kako bi se odvijao bez problema, ali je u drugoj rečenici rekao sasvim suprotno: „Mi bismo želeli da se konsultuju sa nama o ovom pitanju”, izjavio je on za bugarski radio. Milkov je istakao da Bugarska neće prihvatiti formulaciju o Bugarima koja bi bila drugačija od statusa drugih zajednica u Severnoj Makedoniji.

Makedonski premijer Dimitar Kovačevski uverava da niko sa strane neće učestvovati u promeni Ustava. No, za njegovu vladu neizvesnost vreba na unutrašnjem planu, i to sa dva politička fronta. Naime, pitanje je da li će najveća opoziciona parlamentarna partija VMRO-DPMNE dati saglasnost za promenu Ustava, a činjenica je da je njen glas neophodan za promenu najvišeg državnog akta. Međutim, kako izveštavaju makedonski mediji, VMRO-DPMNE mogao bi da da saglasnost za promenu Ustava prema modelu Ustava Republike Hrvatske, gde se svi, osim Hrvata, pominju kao nacionalne manjine.