Rijad i OPEK biraju novi svet

Simultani prevodilac – poznavalac ruskog, kineskog, arapskog i farsi jezika, tradicija i biznisa, u međunarodnoj diplomatskoj areni danas se vrednuje suvim zlatom. Pogotovo ako još zna engleski. Samo takav „paspartu” mogao je ovih dana imati punu sliku nijansi značenja i simbolike najnovijih susreta i poteza lidera Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga pred kraj marta u Moskvi, kao i prvog okupljanja šefova diplomatije Saudijske Arabije, princa Fejsala bin Farhana el Sauda i Irana Hoseina Amir-Abdolahjana, u gostima kod kineskog ministra inostranih poslova Ćin Ganga u četvrtak u Pekingu.

Kada je strateški globalni biznis u pitanju, izvestan je jedan imenitelj interesa kvarteta Peking–Rijad–Teheran–Moskva – a to je nafta. Iz tog ugla, vodeći svetski kupac nafte, Kina, ključni svetski proizvođač barela, Rusija, i dva do juče nepomirljiva izvoznika crnog zlata sa suprotnih strana Persijskog zaliva, u Moskvi i Pekingu ušli su poslednje dve sedmice u novu fazu usklađivanja međusobnih odnosa, što će imati još nepredvidive posledice po svetski poredak. I ne samo to. Peking, Rijad, Teheran i Moskva u toj fazi tek će odlučivati da li među sobom nalaze jednog dirigenta, ili će „igra” biti daleko složenije orkestracije.

Simbolike je tu pregršt. Na primer: ako kineski predsednik Si Đinping i šef Kremlja Vladimir Putin, zavrnutih rukava zajedno prže kajganu, uveravaju svet u zajedničko „putovanje prijateljstva saradnje i mira”, i pritom krajem marta ne potpišu nijedan novi energetski sporazum, ko tu možda igra dugu igru „čekanja”? Istovremeno, šta je sve moglo biti na meniju prvog zajedničkog obroka ministara inostranih poslova Kine, Saudijske Arabije i Irana pre neki dan u Pekingu?

Naime, taman što je prošle nedelje, potpuno suprotno očekivanjima zapadnih berzi, Saudijska Arabija dobrovoljno (sa još osam članica OPEK-a), najavila dodatno sniženje proizvodnje od pola miliona barela dnevno počev od maja, Rijad je smesta podigao cenu nafte za trgovinu u Aziji, da bi zatim u sredu odlučio da uđe u status „dijaloškog partnera” Šangajske konferencije. Iran dogodine već očekuje punopravno članstvo u Šangajskoj konferenciji – organizaciji čijem su nastajanju značajno kumovale Kina i Rusija još 2001. godine. Sunitska Saudijska Arabija i šiitski Iran istovremeno su više nego zainteresovani da se brzo priključe BRIKS-u, možda koliko već u avgustu na samitu lidera te organizacije u Južnoafričkoj Republici.

Da ne bude zabune, pod teškim sankcijama Zapada, Iran istovremeno danas izvozi rekordnu količinu nafte u Kinu po vrlo povoljnim cenama. Slično kao i Rusija. Uporedo sa tim, Saudijska Arabija beleži rekordni budžetski suficit i vuče poteze u OPEK-u, koji finansijski ali i geopolitički idu naruku Rusiji, takođe pod drakonskim sankcijama Zapada, kao i Islamska republika na istočnoj obali Zaliva.

Kakvi su aduti svake od članice kvarteta Peking–Rijad–Teheran–Moskva u daljem trasiranju najavljenog unakrsnog partnerstva – vreme će pokazati.

Inače, Moskva i Teheran zdušno su angažovani na realizaciji davno zamišljenog multinacionalnog koridora saradnje od iranske luke Bender Abas do Sankt Peterburga, što je od velikog značaja i za Indiju, i to bez učešća Kine. Koliko uporednog i izdvojenog „plesa” ima između ove četiri države, možda ne zna ni „paspartu”.

U međuvremenu, obrt ka aktuelnoj „diplomatsko-lingvističkoj pitalici” o tome šta se sve sada „kuva” u ovom kvartetu učinjen je pre niza godina: na primer 2015, kada je Si Đinping sa saudijskim princem prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom uspostavio prve javno poznate kontakte. Ili, recimo, iste godine prilikom susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i princa Muhameda bin Salmana (tada ministra odbrane Rijada) u Sankt Peterburgu. Princ Muhamed bin Salman imao je inače tada tek tridesetak godina.

„Koliko bi ti trebalo vremena da saznaš o čemu su razgovarali Putin i Bin Salman”, pitali su tih dana „Politiku” više nego radoznali simpatizeri Zapada. Ubrzo nakon „šušorenja” šefa Kremlja i saudijskog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, formiran je „OPEK plus”, udruženje 23 države izvoznica nafte, u čijim je danas rukama više od polovine svetske proizvodnje nafte, još uvek strateškog pokretača svetske privrede. Izgleda da je predvodnica OPEK-a Saudijska Arabija u današnjoj agresivnoj fazi političkog lobiranja Zapada ka „zelenoj tranziciji” uvidela da dok je nafta „broj jedan” značaj zbijanja naftnih redova i vrednost barela donose priliku za novu globalnu ulogu.

Nedavnim odlukama da konačno prihvati detant sa Iranom uz posredovanje Kine i povede OPEK ka zavrtanju proizvodnje od oko 3,6 miliona barela nafte već od letos – posle kog će cena benzina u Americi ponovo rasti, pri čemu Rusija može računati na bolju pregovaračku poziciju sa partnerima voljnim za saradnju – Rijad kao da je izabrao novu stranu.

Saudijski princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman u biološkoj je prednosti nad većinom ključnih geopolitičkih aktera današnjeg poretka. Prioriteti Rijada i izabranog prestolonaslednika najveće sunitske monarhije umnogome bi mogli promeniti ulogu OPEK-a u kreiranju novog sveta. A na tom putu treba očekivati opasne otpore.