Obnova Trga Nikole Pašića počeće pred kraj leta

Relja se rodio 2015. kada su Beograđani saznali da će i Trg Nikole Pašića biti preuređen. U septembru će Relja upisati drugi razred osnovne škole, a tada bi jedan od centralnih gradskih javnih prostora majstori konačno trebalo da uzmu pod svoje. Kako sada stvari stoje, nema razloga za pomeranje početka rekonstrukcije jer je izdata dozvola, projekat za izvođenje je pri kraju, novac u budžetu od 400 miliona dinara za ovu godinu je obezbeđen i ostaje samo da se raspiše tender za izbor izvođača radova. Njega Luka Petrović, sekretar za investicije, kako kaže za naš list, očekuje u junu ili julu, a početak obnove svakako u drugoj polovini ove godine. Koliko će ona koštati i potrajati zasad se niko ne usuđuje da precizira, ali se isključuje mogućnost da bude „iznenađenja” poput onih na Trgu republike kada su postavljene kocke morale da se prevrću.

Ono što je poznato i dalje ne podleže izmenama, barem ne onim drastičnim, jeste popis graditeljskih intervencija koje slede tom javnom prostoru od 8.000 kvadratnih metara odavno zrelom za popravku. Ploče će biti od kamena crvenkaste boje, žardinijere po obodu ostaju manje-više iste samo u modernijem dizajnu, drveće neće biti posečeno, postavljaju se nova rasveta i klupe, spomenik Nikoli Pašiću ostaje na istoj poziciji, kao i fontana koja će biti preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija.

– Birali smo kamen porfir u crvenkastom tonu kakav je nekada bio na trgu i koji je čvrst kao i granit, tako da može da izdrži opterećenje kada vozila hitnih službi budu prolazila tim prostorom. Smatramo da bi bilo dobro da se spomenik pomeri bočno, ali o tome će odlučivati gradska Komisija za imenovanje trgova i ulica. Njegovo postolje je prilično oštećeno i trebalo bi da se obnovi. Fontana ostaje gde jeste, biće jednostavnija, izduženog oblika, vraćamo joj prvobitni izgled bez vrela, okruglog proširenja prema spomeniku, koje je u poslednjoj rekonstrukciji iz osamdesetih godina prošlog veka dodato – objašnjava arhitekta Zorica Savičić, koja je sa kolegom Zoranom Dmitrovićem osvojila prvu nagradu na arhitektonskom konkursu za obnovu tri trga, uključujući i Trg Nikole Pašića, pre osam godina.

Prema njihovoj prvobitnoj ideji iz 2015, postojeća fontana trebalo je da bude zamenjena vodoskokom sa mlaznicama iz poda i manje kvadrature od sadašnje. Čak četiri godine kasnije, redizajn fontane našao se na udaru kritika građana nezadovoljnih time što bi taj simbol prestonice mogao da ode u istoriju. Oni nisu želeli da se fontana kao prepoznatljiv beleg grada oblikuje na drugačiji način i postane neprepoznatljiva. Dogovor je pao 2020, kada je grad tražio projektanta za izradu tehničke dokumentacije u kojoj je tada pisalo: „Pozicija fontane se zadržava. Razmotriti mogućnost redizajna postojeće fontane, uz eventualnu promenu geometrije, tako da vizuelno i tehnološki prostor fontane ostane dostupan u toku čitave godine”.

– Ona će imati nekoliko režima funkcionisanja i moći će da radi svih 365 dana u godini. Na njenom obodu će moći da se sedi. Dobiće više mlaznica nego što ih ima sada. Kada mlaznice ne budu uključene, u fontani će se stvarati vodeno ogledalo – objašnjava Savičićeva.

Tandem Savičić–Dmitrović posredstvom firme „Portart” uključen je u projektovanje Trga Nikole Pašića, posao koji je dobio konzorcijum sa „Energoprojektom – Urbanizam i arhitektura” na čelu. To je veliki pomak da autori koji pobede na arhitektonskom javnom takmičenju budu angažovani za razradu projekta što se u Evropi odavno podrazumeva, ali ne i kod nas.

Savičićeva i Dmitrović su u ovom poslu od početka do kraja, što nije bilo slučaj sa neslavnom rekonstrukcijom Trga republike. Njihovim angažovanjem, ali i tehničkom kontrolom projekta, kaže Savičićeva, ne bi trebalo da se ponove veliki propusti u izvođenju poput onih na Trgu republike.

Njih Relja ne pamti, seća se samo da se na Trgu republike klizao. Na Trgu Nikole Pašića vozio je skejt. Da li će tamo naći sebi neku zabavu kada se renoviranje okonča?

I u Bezistanu uskoro radovi

Obnovu čeka i Bezistan, prolaz koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije s tim što njegova rekonstrukcija neće obuhvatiti vodoskok sa skulpturom „Devojka sa školjkom” obnovljen pre desetak godina. Tada su sređeni stepenište i kružni plato fontane koji oplemenjuje Bezistan od 1957. Te praktično kozmetičke intervencije bile su jedine u poslednje tri decenije, a za sve to vreme prolaz važi za ruglo prestonice kroz koje Beograđani samo protrčavaju. Sve je manje bezbedan, što potvrđuju, između ostalog, i komadi plafona koji se obrušavaju. Opravdanje za to što obnova ne počinje iako projekat odavno postoji bili su nerešeni imovinski odnosi u tom prostoru. Poslednjim izmenama plana Generalne regulacije Beograda Bezistan je dobio status javne površine, a gradu su ruke odrešene da uđe u postupak eksproprijacije prolaza, odnosno da ga od sadašnjih vlasnika otkupi kako bi obnova mogla da se sprovede. Brzina rešavanja imovinskih problema diktiraće i početak obnove prolaza koji bi, kako je do sada najavljivano, mogao da bude galerija u kojoj će umetnici izlagati skulpture.

Od komunista do radikala

Prvi arhitektonski konkurs za uređenje trga, koji je služio kao parking za automobile, bio je organizovan pre šest decenija. Na njemu je tada, osim fontane, bio predviđen spomenik Marksu i Engelsu jer je trg bio nazvan po komunističkim ideolozima. Oni spomenik između Terazija, Dečanske i Bulevara kralja Aleksandra nikada nisu dobili. Fontana je postavljena, a taj prostor podaren je pešacima osamdesetih godina prošlog veka. Tada je na inicijativu čuvenog novinara Đoke Vještice trg oplemenjen platanima i zasađeno je i drugo zelenilo. Trg je popločan šestougaonim betonskim kockama, a preporod je doživeo i vodoskok. Spomenik Nikoli Pašiću podignut je 1998, a godinu ranije trg je nazvan po tom političaru i osnivaču Narodne radikalne stranke.