Otvoren Migracioni servisni centar u Subotici

Subotica – U filijali Nacionalne službe za zapošljavanje otvoren je Migracioni servisni centar sa ciljem da bude prva adresa koja će pomoći našim radnicima koji se vraćaju iz inostranstva da se brže integrišu i obezbede zaposlenje. Istovremeno, ovaj centar biće od pomoći i poslodavcima kako bi lakše došli do kvalitetne radne snage.

Otvaranju Migracionog servisnog centra u Subotici prisustvovali su Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i Marija Bogdanović, u ime nemačke organizacije GIZ, kao partnera u otvaranju ovih centara.

Takođe, prisustni su bili i, kako je najavila Verica Vujadinović, direktorica subotičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici grada, Republičke privredne komora Privrednog saveta Subotice, te Politehničke škole u saradnji sa kojom se organizuju dokvalifikacije i prekvalifikacije radnika.

„Globalna migratorna kretanja nameću stalno prisustvo ove teme i Srbija mora da pronađe adekvatne odgovore na trenutno stanje u zemlji, a poslednji popis stanovništva pokazuje da se suočavamo sa sve većim udelom starijeg stanovništva i da se smanjuje radno aktivno stanovništvo.

Imamo veliki odliv našeg radno sposobnog stanovništva i suočavamo se sa prilivom stranih radnika. Vlada Srbije je donoseći strategiju o ekonomskim migracijama 2020. godine definisala kao jedan od zadataka Nacionalne službe da se ojača rad servisnih migracionih centara jer kroz njih mi uspostavljamo kontakt sa našom dijasporom ali i lokalnim institucijama i organima kako bi bili adekvatna podrška povratnicima koji odluče da se vrate u zemlju i ovde potraže zaposlenje”  rekao je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zpošljavanje.

Prema njegovim rečima trenutno u Srbiji postoje nikada veće šanse za zapošljavanje, prisutna je velika tražnja za radnicima, a broj lica na evidenciji tražilaca posla se stalno smanjuje, te je trenutno 10 odsto manje nezaposlenih nego u istom periodu lane. Istovremeno, povećava se se broj strane radne snage u zemlji, gde je prošle godine izdato preko 35 hiljada dozvola za rad strancima, a ove godine do sada je dato 14 hiljada dozvola.

„Ako imamo potrebe da angažujemo stranu radnu snagu sigurno možemo da integrišemo i one koji se vraćaju. To je i u interesu poslodavaca da obezbede kvalitetnu radnu snagu, jer su oni u inostranstvu stekli dodatna znanja i veštine i kompetencije i dobar su resurs za potrebe poslodavaca. 

Migracioni servisni centri biće prva instanca kojoj povratnici mogu da se obrate” zaključio je Martinović.Partner Nacionalne službe za zapošljavanje je nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Marija Bogdanović je u njeno ime podsetila da razvojna saradnja Nemačke i Srbije traje 23 godine i tokom tog perioda Nemačka je za pomoć u procesima pridruživanja Srbije Evropskoj uniji izdvojila do sada 2,3 milijarde evra.

„Ovaj projekat finansira nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a sprovodi  se preko nemačke razvojne banke KfV i nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.  Od starta smo usmereni na jačanje efikasnosti privrede i uticaja na bolji život građana i prisutni smo u svim sektorima. Ne samo da je GIZ najveći bilateralni donator u Srbiji,  već to pokazuju i ostvareni rezultati” rekla je Bogdanović.

Od 2016. godine sarađuju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kako bi se pomoglo ljudima koji nisu dobili legalan status, i da se po povratku u domovinu lakše integrišu i socijalno-ekonomski ojačaju. „Za to je potreban koordinisan pristup i saradnja releveantnih institucija. Namera je da kroz ove migracione servisne centra ojačamo njihove kapacitete, a osnovna ideja da se ljudima omogući da imaju normalan život, da su uključeni u tržište rada i da se  smanji odliv stanovništva” kazala je Bogdanović.

Subotica u poslednje dve godine beleži veliki nedostatak kvalitetne radne snage, zaključak je gradskog Privrednog saveta. Prema rečima Stevana Nikolića, koordinatora za saradnju grada sa romskom zajednicom po sporazumu o readmisiji u Subotici je registrovano 70 porodica. „To su višečlane porodice, mnoge od njih imaju kompleksnu problematiku po pitanju dokumentacije i ovo je dobar momenat da se uspostavi komunikacija sa sektorom koji omogućava njihovo zapošljavanje” kaže Nikolić, prenosi Tanjug.