Uloga Balkanaca u svetskoj mreži šverca kokaina

Pripadnici balkanskih klanova povezani su sa najozloglašenijim kriminalnim grupama na svetu i našli su utočište u pojedinim zemljama Latinke Amerike odakle najčešće kreću najveće pošiljke kokaina i gde su stacionirani najpoznatiji narko-bosovi.

U ovogodišnjem izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), navodi se da je trgovina kokainom u Kolumbiji nekada bila pod kontrolom samo nekoliko velikih „igrača”. Ali, nakon demobilizacije Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) 2016. godine, u toj zemlji sada vršljaju kriminalne grupe različitih veličina, struktura i ciljeva.

„Meksičke i balkanske bande približile su se centru proizvodnje kako bi dobile pristup zalihama i veleprodaji kokaina. Ovim stranim grupama nije cilj da preuzmu kontrolu teritorije, već njihovo prisustvo pomaže da se podstakne uzgoj kokaina i finansiraju sve faze lanca snabdevanja”, piše u izveštaju.

Kolumbijska narko-mafijaška organizacija „Klan del Golfo”, čiji je vođa Otonijel uhapšen pre tri godine, imala je balkansku mafiju kao saveznika, i to kao jednu od svojih pet glavnih međunarodnih veza, saopštila je kolumbijska policija.

– Ova zločinačka organizacija ima pet glavnih saveza za šverc kokaina na različitim geografskim širinama: u Meksiku su to karteli „Halisko nueva generasion” i „Sinaloa”, u Evropi kalabrijska i sicilijanska mafija, a peti saveznik je mreža za trgovinu drogom sa Balkana – izjavio je svojevremeno šef kolumbijske policije general Horhe Luis Vargas.

Državljani Srbije otkriveni su u krijumčarenju kokaina i iz Perua. Kao primer, u izveštaju UNODC-a navodi se kriminalna grupa „Amerika”. Taj klan važi za jedan od najmoćnijih dilera droge sa Balkana, a vođa grupe Zoran Jakšić uhapšen je 2016. i osuđen zbog krijumčarenja narkotika.

On je, prema napisima tamošnjih medija, koristio čak 40 lažnih identiteta. Peruanske vlasti su navele da je grupa „Amerika” odgovorna i za ubistva u Peruu i Argentini.

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri i u velikom krijumčarenju kokaina u istočnu Evropu, naglašava se u izveštaju UNODC-a.

„Manje istraženo tržište kokaina istočne Evrope uglavnom snabdevaju albanske i srpske kriminalne grupe. Pojedini državljani Srbije su duži period aktivni u švercu kokaina od Ekvadora do Balkana, ali i baltičkih zemalja i Rusije”, piše u dokumentu.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za „Politiku” da „balkanski kartel” ima jako veliku ulogu u svetskom transportu kokaina iz Južne Amerike.

„Transport je najkomplikovaniji i najkompleksniji deo posla u švercu droge. Zahteva najsposobnije i najpametnije ljude. Balkanci su se pokazali kao višestruko sposobni za taj posao, naročito oni koji su rođeni na obalama mora u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji”, napominje kriminolog.

„Balkanski kartel” odnedavno se dovodi u vezu i sa irskim klanom „Kinahan” koji je okarakterisan kao jedna od najmoćnijih i najopasnijih mafijaških organizacija u svetu.

Jedan od „istaknutijih” vođa ovog klana je Danijel Kinahan. Za podatke o njemu, američka DEA nudi pet miliona dolara.

Prema nezvaničnim informacijama, Danijel Kinahan sarađuje i sa balkanskim narko-bosom Edinom Gačaninom Titom.

Kartel „Kinahan” je, prema policijskim izveštajima, već više od dve decenije odgovoran za uvoz tona droge i oružja širom sveta, a američka DEA ga poredi sa kriminalnim organizacijama poput italijanske „Kamore”, meksičkog „Los Zetasa” i japanske „Jakuze”.

Grupa „Kinahan” počela je da se bavi prljavim poslovima trgujući drogom u južnom delu Dablina, ali su vremenom porasli i postali transnacionalna kriminalna organizacija koja je zaradila više od milijardu dolara, pokazuju operativni podaci.

„Balkanski kartel” zahtevan je protivnik policije jer nema jasnu hijerarhiju i glavnog šefa, već funkcioniše kao niz manjih klanova koji se udružuju od posla do posla.

U dokumentu „Regionalna procena pretnji od teškog i organizovanog kriminala”, koji su pre nekoliko godina sačinila ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Crne Gore i Makedonije, piše da balkanski klanovi prodajom samo kokaina u zapadnoj Evropi stiču 100 miliona evra godišnje.

„Jedna balkanska organizovana kriminalna grupa, radeći sa drugim grupama, u toku godine u više navrata prokrijumčari od 500 do 1.000 kilograma kokaina. Može da ostvari godišnji profit između 15 i 30 miliona evra. Profit se uvećava na 70 do 100 miliona evra godišnje u slučajevima kada organizovane kriminalne grupe učestvuju i u uličnoj prodaji u zemljama zapadne Evrope. Enorman profit primarni je faktor udruživanja i delovanja tih grupa. Svaka nedisciplina i zaplena kokainskog tovara dovode do međusobnih obračuna, kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i drugim evropskim gradovima, kao i u Južnoj Americi”, navodi se u dokumentu „Regionalna procena pretnji od teškog i organizovanog kriminala”.