SAD i talibani zajedno protiv ID

Kad se ove sedmice saznalo da su talibani ubili jednog od vođa Islamske države, potvrdilo se da se Amerika u borbi protiv terorizma danas oslanja na svoje dojučerašnje neprijatelje.

Avganistanske vlasti su likvidirale lidera Islamske države za koga se veruje da je isplanirao napad na kabulski aerodrom tokom američke evakuacije 2021. U udaru pre dve godine poginulo je 170 civila koji su hteli da napuste zemlju, kao i 13 američkih vojnika. Napad je organizovan u vreme kad se američka vojska povlačila iz Avganistana prepuštajući zemlju talibanima, protiv kojih je ratovala 20 godina. Mnogi Avganistanci su tih dana pokušavali da se domognu aerodroma i stignu na neki od poslednjih letova iz zemlje.

Kako prenosi Si-Bi-Es, vašingtonske vlasti su potvrdile da je glavešina Islamske države koji je organizovao napad na aerodrom zaista ubijen. Prema saznanjima medija, američke snage nisu učestvovale u ovoj akciji.

Američka vojska je u avgustu 2021. napustila Avganistan, što je označilo kraj najdužeg rata u istoriji SAD. Dotadašnja avganistanska vlada i sigurnosne snage, koje su Amerikanci podržavali 20 godina, istog trenutka su se urušile. Na vlast su se vratili talibani.

I pored toga što su ratovali dve decenije, talibani i američka vojska su sarađivali u avgustu 2021. da bi koordinisali američko povlačenje. Talibani su garantovali da neće napadati američke vojnike i da će omogućiti civilima da dođu od grada do aerodroma. Za nekoliko dana Pentagon je evakuisao oko 120.000 ljudi. Svet su obišle slike očajnika koji su, bežeći od talibana, navirali na piste u nadi da je ostalo još koje mesto u američkim avionima. Metež na kabulskom aerodromu podsetio je na američko povlačenje iz Sajgona i toliko umanjio popularnost šefa Bele kuće Džozefa Bajdena da predsednik više nije povratio dotadašnji rejting.

Vašingtonska politička elita podržavala je pretvaranje Avganistana u najduži američki rat, tvrdeći da je to cena koju SAD moraju da plate da se talibani ne bi vratili na vlast. Vlada Donalda Trampa shvatila je da Amerika nije porazila talibane i da s njima mora da pregovara. Tramp je dogovorio kraj borbi 2020, ali je iste godine izgubio izbore, pa je povlačenje sprovela sledeća administracija. Bela kuća je u nedavnom izveštaju okrivila prethodnu administraciju za haos na aerodromu i smrt vojnika, pravdajući se da nije mogla da uradi više u kratkom roku jer je bila obavezana Trampovim dogovorom s talibanima.

Predsednik Džordž Buš je naredio napad na Avganistan 2001. posle terorističkih napada na Njujork i Vašington. Amerika je srušila talibane objašnjavajući da su tadašnje avganistanske vlasti skrivale pripadnike Al Kaide, organizacije koja je izvela udare 11. septembra. Posle američkog povlačenja, kritičari su upozoravali da bi Avganistan pod vlašću talibana ponovo mogao da se pretvori u meku za teroriste.

Nedavnim ubistvom jednog od čelnika Islamske države pokazalo se da bi talibani i SAD mogli da pronađu zajednički jezik, iako Vašington, kao i većina ostalih prestonica, ne priznaje nove vlasti u Kabulu.

Avganistan je tema i jednog od izveštaja Pentagona koji su se nedavno pojavili na internetu. Kako ocenjuju američke službe, Islamska država jača u Avganistanu zbog slabosti talibanskih bezbednosnih snaga. Navodi se da Islamska država iz Avganistana planira napade na Evropu i Aziju, a da joj je krajnji cilj napad na SAD. Prema „procurelim” podacima iz marta, Islamska država je iz Avganistana smišljala i udar na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru.

Ipak, američki obaveštajni podaci pokazuju da se talibani bore protiv Islamske države, što znači da Vašington i talibani, do juče i sami neprijatelji, danas imaju zajedničkog neprijatelja. Neimenovani izvor iz Bajdenove vlade ocenio je za „Vašington post” da se Vašington, ma koliko čudno zvučalo, oslanja na talibane u borbi protiv terorizma. Ipak je istina da oni ratuju protiv Islamske države, protiv koje ratuje i Amerika.