Ruska nafta će ponovo stizati do srpskih potrošača

Zapadne države koje su same sebi zabranile direktnu kupovinu ruske nafte sada to „crno zlato” kupuju indirektno od trećih zemalja, navodi se u izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), prenosi „Raša tudej”. Dok je takozvana koalicija za ograničenje cena drastično uticala na uvoz sirove nafte, povećala je kupovinu rafinisanih naftnih proizvoda iz zemalja koje „peru rusku naftu”. Prema podacima CREA, „u koaliciji za ograničenje cena” najveći uvoznik naftnih derivata iz zemalja praonica bila je Evropska unija, sa uvozom od 19,4 milijarde dolara od februara 2022. Australija je navodno kupila rafinisanu sirovu naftu u vrednosti od 8,8 milijardi dolara u periodu od 12 meseci, a slede SAD sa 7,2 milijarde, Velika Britanija sa 5,5 milijardi i Japan sa 5,2 milijarde dolara. Dizel je bio najzastupljeniji uvezeni naftni proizvod u zemlje koalicije (29 odsto) i benzin (13).

Za sve to vreme Srbija uvozi naftu „kirkuk” iz Iraka i ne odustaje od ideje da gradi novi naftovod pošto je EU odlučila da zabrani uvoz ruske nafte koja se isporučuje pomorskim putem i da se iz toga ne izuzme zapadni Balkan. Da je posao oko izgradnje gotovo izvestan i da Srbija i Mađarska planiraju da u junu potpišu sporazum o izgradnji novog naftovoda, kojim će ruska nafta iz cevovoda „Družba” stizati do srpskih potrošača, potvrdio je prošle nedelje u Budimpešti ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, posle razgovora sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović.

Naveo je da će se naftovod graditi između Aldija u Mađarskoj i Novog Sada, biće dugačak 128 kilometara, a izgradnja će koštati oko 100 miliona evra, preneo je Tas. Pregovori MOL-a i „Transnafte” o tom projektu su u toku, a sporazum može biti potpisan na srpsko-mađarskom samitu koji je zakazan za jun, kazao je Sijarto. Isporuka ruske nafte preko naftovoda „Družba” ne podleže sankcijama Evropske unije, a za izgradnju se može koristiti koridor od Srbije do Mađarske, što će smanjiti vreme realizacije projekta. Prema prognozama, izgradnja cevovoda između Mađarske i Srbije trajaće od godinu i po do dve godine.

Iračka nafta do srpske rafinerije dolazi sada samo preko hrvatskog „Janafa” na koji je Srbija trenutno jedino priključena. Ostaje, međutim, da se vidi kako će ruska nafta stizati do nas ako je predstavnik Evropske komisije Danijel Šeridan Feri, komentarišući nameru Mađarske i Srbije da izgrade naftovod naglasio da zemlje Evropske unije koje su, kao izuzetak, imale mogućnost da privremeno nastave da uvoze rusku naftu ne mogu da je reeksportuju u druge države – ni u EU ni u treće zemlje.

Dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas, objasnio je za naš list da je sa stanovišta EU ova najava apsolutno jasna. Mađarska je dobila kvotu za sebe i ne može je reeksportovati. Ne može je ni transportovati za treće zemlje. To je isti slučaj kao sa Hrvatskom. Ali, ovde nije reč o kratkoročnom rešenju problema već dugoročnom.

– Kada se gradio „Jadranski”, tada jugoslovenski naftovod niko nije ni pomislio da do ovakvih situacija može da dođe – napominje Stanojević. Dodaje da Srbija ne može ni u budućnosti da se oslanja samo na jedan pravac snabdevanja.

Objašnjava da naša zemlja može svakako da koristi „Jadranski”, te da je ovo administrativna zabrana i nema veze sa tim koja nafta može da ide ovim naftovodom. Činjenica je da ne može da bude reeksporta „crnog zlata” za treće zemlje, ali Mađarska i ne bi svoje količine prosleđivala Srbiji. Ona bi kupovala za sebe, a mi za sebe, ali bi se nafta dopremala naftovodom preko Mađarske.

Vojislav Vuletić, predsednik skupštine Udruženja za gas naglašava da  je svakako pametnije  imati više opcija za snabdevanje. Diverzifikacija je dobra ideja i treba je što pre realizovati. Što više pravaca to je snabdevanje sigurnije”, ocenjuje Vuletić.

Dr Stevica Deđanski, iz Centra za razvoj međunarodne saradnje, bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže da je gradnja novog cevovoda za nas iznuđeno rešenje koje će u perspektivi biti odlično rešenje.

„Izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske će nam omogućiti da više ne zavisimo samo od jednog pravca, preko ’Janafa’ u Hrvatskoj, već ćemo imati alternativu. To ne znači da nećemo više koristiti postojeći naftovod, ali ćemo to činiti onda kada nam to bude povoljnije i pod uslovom da nas niko ne ucenjuje. Put Srbije na zapad koji nije sporan više ne ide preko Zagreba i Ljubljane jer tamo za Srbiju nema trase, već preko Budimpešte. Svakako povoljnije, bolje i sigurnije za nas”, kategoričan je Deđanski.

Đedovićeva: Rad rafinerije u Pančevu ne dovodi se u pitanje

Upitana postoji li bojazan da bi Rafinerija u Pančevu u nekom trenutku mogla da stane sa radom ne samo zbog zabrane uvoza ruske nafte nego i zbog toga što većina evropskih kompanija rezervne delove neće da isporučuje ruskim kompanijama i šta je u tom slučaju alternativa za „Gaspromnjeft”, ministarka energetike Dubravka Đedović u intervjuu za „Politiku” kaže da rafinerija radi i njen rad se za sada ne dovodi u pitanje.

„Razmatramo sve scenarije, uključujući pesimistične, da bismo bili spremni za svaku situaciju. Očekujemo da ’Gaspromnjeft’ preuzme svoju odgovornost u ovom procesu, uz dijalog sa državom”, navodi Đedovićeva.