Faruza se s neba svetila Srbima

Tog 2. maja 1999.  pre tačno 24 godine, jedinice naše PVO srušile su američki lovac-bombarder F-16 kraj Beograda. Pilota Dejvida Goldfejna spasila je specijalna ubačena ekipa američke vojske.

Sutradan, 3. maja 1999, besni NATO piloti, zbog gubitka f-16, bombarduju autobus „Đakovica prevoza“ kod Savine Vode, na putu Peć - Kula - Rožaje, kada je 20 građana poginulo, dok su 43 lica povređena. Na udaru im je bila i zgrada Televizije Novi Sad.

NATO je dan kasnije, navodno greškom, radeći po pogrešnim informacijama, pogodio mesta Čajniče, Plašće i Donja Brvenica - 37 osoba je poginulo, a jedna preživela.

Avijacija NATO je bombardovala i humanitarni konvoj organizacije „Lekari bez granica“ u neposrednoj blizini Uroševca.

"Branila domovinu svoga oca"

U te tri osvetničke operacije, učestvovala je i jedna žena NATO  pilot.

Bila je to Faruza Kalaba, Amerikanka albanskog porekla. Albanka po ocu, a Ukrajinka po majci, s ponosom je pričala kako je iz vazduha „branila domovinu njenog oca".

Nema mnogo čestitih vojnika koji bi se rado hvalili kako su iz vazduha gađali mostove, fabrike, pijacu, voz, kuću... I oni koji su to radili po dužnosti govorili bi, "to je bila intervencija, a ja sam samo vojnik".

Ova žena pilot rođena je u Damasku, ali se preselila u Čikago. Diplomirala je na Vojnoj akademiji u Ilinoisu 1989. godine.

U jednom od potonjih intervjua govorila je da je njena misija bila ljudska i spasiteljska, ali da je sve to nosilo i veću simboliku. Faruza je više puta ponavljala da je bombardovanje Srbije bilo veoma značajno za mesto odakle je potekao njen otac i da je bila ponosna što je u tome učestvovala.

Kako priča, njenim "podvigom" diči se cela porodica i o tome često govore pred decom....

Zajedno sa ostalim eksponatima čuvanim u Nacionalnom muzeju Kosova, kao znak sećanja na rat, izložena je njena uniforma.

Kada se rat završio, Kalaba je posetila Prištinu i poklonila svoju uniformu. Iznenadila se kad je kasnije otkrila da je ona deo kosovskog muzeja.

Kalaba je 1979. godine postala prva žena u istoriji američke Nacionalne garde vazduhoplovstva u Ilinoisu, a 1984. i prvi ženski član letačke posade ove visoke američke vojne institucije.

"Moje veštine su neporecive"

„Kada ste u vojnoj floti, provodite puno vremena na nebu i postajete deo aktivnosti koje se obično rade u vojsci. Na jednom od putovanja videla sam utovarivanje bombi i od tada sam zaključila da je to posao koji želim da radim, iako sam tada bio jedina žena i nisu želeli da me prihvate, ali su moje veštine bili neporecive i na kraju sam se pridružila Nacionalnoj gardi vazduhoplovstva“, rekla je Kalaba u jednoj TV emisiji u Prištini.

„U Ameriku smo došli u ranim godinama i na sreću ubrzo nakon nas došli su i drugi naši članovi porodice, preko kojih sam imala priliku da učim o kulturi i svemu ostalom što dolazi sa Kosova. Tamo smo naučili mnogo toga, ali nažalost nikada nisam uspela da naučim albanski jezik zbog obaveza koje su imali moji roditelji. Tokom mog detinjstva u Americi preko oca sam naučila mnogo o istoriji Kosova. Bilo mi je malo teško jer sam bila mala i posebno daleko odatle. Ali, zaista, odrastajući sam shvatila bol i neravnopravan tretman koji je učinjen toj zemlji“, rekla je.

NATO humanitarna misija, kako ona zove podlo bombardovanje s neba i kataklizmu na zemlji, ostaće joj, rekla je, kao najvažniji događaj njene njene vojne karijere.

Tokom 78 dana NATO bombardovanja, albansko-američki pilot učestvovala je u preko 30 borbenih operacija.

To što je direktno učestvovala u ubijanju putnika autobusa „Đakovica prevoz“ koji su bili mahom albanske nacionalnosti, i „Lekara bez granica“ u čijim redovima je bilo i Amerikanaca i Ukrajinaca, nije zasmetalo da u nekoliko gradova ulice dobiju ime po njoj. I kada povremeno dolazi u Prištinu, dočekuju je kao heroja, u školama drži predavanja a novinari se utrkuju da razgovaraju s njom o njenim „slavnim uspesima“