Pretvara li se Sudan u afričku Ukrajinu

Zaraćene snage dvojice sudanskih generala dogovorile su sedmodnevno primirje, ali sudbina dosadašnjih prekida vatre nagoveštava dalja razaranja Kartuma i bekstvo u okolne zemlje novih desetina hiljada ljudi.

Primirje postignuto uz posredovanje predsednika Južnog Sudana stupilo je na snagu juče, a komandant regularne armije (SAF), general Abdel Fatah el Burhan, i komandujući paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) general Muhamed Hamdan Dagalo trebalo bi da imenuju mirovne pregovarače.

Sva do sada dogovorena primirja u kojima posreduju SAD, Saudijska Arabija, Afrička unija i UN su propala, a haos i bezakonje caruju Kartumom, čiji su rezidencijalni delovi, gde su se ukopali vojnici RSF, meta bombardovanja snaga SAF. Otkako su 15. aprila otvoreni sukobi između rivalskih trupa u bombardovanjima i kopnenim borbama stradalo je više od 550 ljudi. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija procenjuje da se zemlja raspada.

Sadašnja kriza je kulminacija događaja od vremena pada diktature islamiste Omara el Bašira 2019. Burhan je tada imenovan za predsednika Tranzicionog suverenog saveta koji je preuzeo vlast, Hamdan za njegovog zamenika, ali sve vreme su postojale tenzije oko raspodele vlasti i načina tranzicije prema demokratiji čiji su glavni akteri sudanske oružane snage i Snage za brzu podršku.

Afrička unija suspendovala je članstvo Sudana, a SAD i EU su zamrzle stotine miliona dolara pomoći za razvoj, obećane kao podrška demokratskoj tranziciji. Stvari su se u ovoj zemlji dodatno pogoršale kad je vojska oktobra 2021. oborila prelaznu vladu, što je dovelo do velikih promena u sastavu vladajućeg saveta.

Nedelju dana pre izbijanja oružanog sukoba, generali su se sastali na farmi na periferiji Kartuma. Burhan je zatražio da se snage RSF povuku iz jednog grada u provinciji Darfur, koja je Dagalovo uporište, i prestanak ubacivanja trupa RSF u Kartum. Dagalo je zahtevao da egipatski vojnici, Burhanovi bliski saveznici, napuste jednu vazduhoplovnu bazu.

Plan je predviđao precizan rok za integrisanje RSF u regularnu armiju. Dagalo je tražio da taj proces traje punu deceniju, Burhan je postavio mnogo kraće rokove. Posle posredovanja, političko rešenje trebalo je da se potpiše 15. aprila, na četvrtu godišnjicu obaranja Baširove diktature.

Dvojica najmoćnijih generala nisu se pojavila. Umesto toga, na obodima Kartuma nekoliko sati ranije otvorene su borbe i započela bombardovanja položaja RSF iz vazduha, ali nije poznato ko je prvi počeo.

Dve strane nastavile su s međusobnim optužbama. Armija tvrdi da je RSF pokrenuo ilegalnu mobilizaciju preuzimajući strateške pozicije po Kartumu, dok paravojska kaže da je armija pokušala državni udar da bi preuzela punu kontrolu. Burhan tvrdi da RSF namerava da uništi Sudan, dok Dagalo šefa regularne armije naziva izdajnikom.

U Kartumu, gradu od pet miliona ljudi na Plavom Nilu, mnogi su zatvoreni po kućama bez hrane, vode i struje. Šest kamiona s pomoći UN je opljačkano, kao i ambasada Indije. Gotovo 330.000 ljudi je interno raseljeno, dok je oko 100.000 pobeglo za Čad, Egipat, Južni Sudan i Etiopiju – zemlje koje su suočene sa sopstvenim humanitarnim krizama.

Svetski program za hranu strahuje da bi novi milioni ljudi mogli da budu ugroženi od gladi pridružujući se trećini stanovništva (15 miliona ljudi) kojoj je neophodna pomoć u hrani. Banke su zatvorene odmah po izbijanju sukoba, a stanovnici su bespomoćni bez keša. Zatvaranje ambasada mnogi tumače kao znak da se očekuje dugotrajni sukob koji bi Sudan mogao da pretvori u Ukrajinu na rogu Afrike.

Rat u Kartumu je kulminacija nasilja koje traje decenijama. Sudan je bio poprište dugih građanskih ratova 1955–1972. i 1983–2005, koji su doveli do podele zemlje i stvaranja nezavisnog Južnog Sudana 2011, rata u provinciji Darfur od 2003. koji je odneo najmanje 300.000 života i raznih plemenskih sukoba.

Mnogi regionalni akteri pozivaju afričke lidere da preuzmu aktivniju ulogu u rešavanju konflikta. „Afrička rešenja za afričke probleme” je novi slogan koji posle posredovanja Južnog Sudana deluje zavodljivo, ali je realan rizik da propadne.

Činjenica je da je Sudan, kao i rog Afrike u celini, pretvoren u bojno polje svetskih i regionalnih sila. Na čitavom pravcu od Sueckog kanala na severu do moreuza Bab el Mandeb na jugu ugrožena je bezbednost Crvenog mora, jedne od najvažnijih pomorskih ruta svetske trgovine. Geostrateška i komercijalna važnost već je SAD, Britaniju, Kinu, Rusiju i Tursku navela da poslednjih godina grade vojne luke na potezu između Sudana i Somalije.

Prisustvo ovih sila beleži se i u Sudanu, zemlji važne geostrateške lokacije. Sudan je treća najveća država Afrike, a deli granice sa čak sedam zemalja. Sve one su takođe umešane u unutrašnja zbivanja u Sudanu. Po Čadu operišu islamisti Boko Harama i ruski plaćenici iz grupe „Vagner”.

Susedi strahuju od prelivanja konflikta i izbegličkog talasa. Dok sve oružane snage Sudana ne budu stavljene pod civilnu kontrolu put ka demokratiji ostaće miniran. Ili će u „ratu generala” jedan oboriti drugog.