Ima li nade za rast cene pšenice

Izvoz četiri ukrajinska poljoprivredna proizvoda u nekoliko zemalja članica Evropske unije već je i zvanično zaustavljen.

Iznuđena mera Evropske komisije odnosi se na najugroženije države koje su i zahtevale zabranu izvoza – Bugarsku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Slovačku. Mera je stupila na snagu u utorak 2. maja i za sada je oročena do 5. juna s mogućnošću da zabrana bude ne samo produžena, ukoliko ima potrebe, već i proširena na neke druge proizvode.

U ove zemlje do tada neće moći da budu izvezeni pšenica, kukuruz, suncokret i uljana repica. Tranzit će, međutim, biti dozvoljen kao i plasman tih proizvoda u druge članice unije.

Kako prenosi „Agroklub”, zauzvrat su se svih pet država obavezale da će ukinuti ranije usvojene jednostrane odluke o zabrani ovih ali i nekih drugih poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Ukrajine.

Kako bi smanjen dotok kontingenata ukrajinskih žitarica mogao da se odrazi na celokupno evropsko tržište? Ima li nade za rast cena pšenice, što konkretno pogađa i ratare iz Srbije jer se u silosima nalaze velike količine neprodate robe.

Miloš Janjić, analitičar agrarne platforme „Agrines” nije optimista.

– Bliži se žetva. Pšenica je kod nas posejana na rekordnim površinama, ako bude dobar prinos uz ove postojeće zalihe, koje su takođe iznad proseka, to će biti dodatni pritisak na cene – rekao je Janjić.

Naglasio je da je i u regionu posejano dosta pšenice, a situaciju dodatno komplikuje sve zamršenija geopolitička kriza. Evropska unija je na putu da donese odluku kojom bi se ograničio izvoz, odnosno transport ruske pšenice. Stoga je trenutno nemoguće bilo šta dugoročnije prognozirati.

– Nije poznato ni šta će biti sa crnomorskim izvozom. A naša roba velikim delom gravitira crnomorskim slivom i izuzetno smo zavisni od cenovnih dešavanja u crnomorskim lukama. Situacija je prilično kompleksna – kazao je naš sagovornik.

Niska cena ukrajinske pšenice oborila je cenu žita na svim tržištima, a prve informacije govore da se kod nas za novi rod, preko terminskih ugovora, ratarima nudilo svega 20 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da je sve ispod 42 dinara malo jer je proizvođačka cena žita 38 dinara.

– Ono što je uvek za preporuku jeste da se količine raspodele. Jednom trećinom treba trgovati terminski, drugom u žetvi, a preostalu pšenicu ostaviti za kalkulisanje kasnije na tržištu. Godina je duga i to je recept kojim se treba voditi. Negde ćete dobiti više, negde manje, a poenta je da se na kraju u zbiru bude u plusu – savetuje Miloš Janjić, doskorašnji direktor novosadske Produktne berze.

Naglasio je i da su krediti sve skuplji i da to sve doprinosi daljem slabljenju vrednosti robe.