Odbrana Beograđana usmerena na Tavaresa

Posle druge utakmice četvrtfinala, pre dve sedmice, izgledalo je da Partizan neće morati da se vraća u Madrid, međutim, večeras (21 č) u tom gradu igra protiv Reala majstoricu za plasman na završni turnir Evrolige u Kaunasu (19-21. maj). Mnogo ushićenja, uspona i padova, ponosa i gorčine, tuge i neverice, stalo je u prethodne četiri utakmice. Previše za jedan sportski događaj.

Drugi meč u španskoj prestonici završen je tučom igrača kakva nije viđena u Evroligi, dok je četvrti odigran u Beogradu u trenutku kad nikome nije bilo do košarke, dan posle nezapamćene tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Deluje kao da Real i Partizan vode ovu borbu mesecima, kao da posle toga ni za jedne ni za druge ništa neće biti toliko važno… Zato se čini da je ulog večeras veći nego inače u ovakvim situacijama. Real, kao sportski brend nad brendovima, prirodno cilja novu titulu (ima ih rekordnih deset), dok Partizan želi da ponudi novi dokaz da mu je mesto u društvu najboljih (nije ga bilo u Evroligi prethodnih osam sezona).

- Sada nema ni prošlosti ni budućnosti. Fokusirani smo na ono što je tu. Bilo je utakmica koje su mogle odu na jednu ili drugu stranu, ali sve to sada nije bitno – naglasio je trener Reala Čus Mateo u izjavi za španske medije.

U Partizanu su ubeđeni da mogu i treći put za dve nedelje da pobede Real u gostima. To bi bio podvig koji niko nikada u Evroligi nije uspeo da izvede protiv najuspešnijeg kluba u ovom takmičenju.

-Izanalizirali smo sve što je bilo u prethodne dve utakmice, pogotovo onu zadnju. Splet okolnosti je bio takav da smo igrali u promenjenim sastavima, ali opet je košarka najbitnija – rekao je trener crno-belih Željko Obradović u izjavi za „Sport klub”. – Razgovarali smo sa igračima i mislim da su tri stvari veoma važne za to kako će izgledati ova poslednja utakmica. Pod broj jedan – odbrana na Tavaresu, najdominantnijem igraču u Evroligi; broj dva je trčanje i odbrana njihovog kontranapada; i treća stvar je protok lopte u napadu, koji mora da bude bolji i, pre svega, prepoznavanje odbrane koju oni igraju, pogotovo zonske, gde su uspeli da nas uspore i da nam ne dozvole da izgledamo onako kako inače izgledamo, da ne uzimamo šuteve koji su laki i, pogotovo, da ne ubacimo nešto što je lak šut. Suština igre je da igrači prepoznaju to, da imaju poverenje u sopstveni šut i u sopstvene mogućnosti. To je ono na čemu smo se spremali za ovu petu utakmicu, a znamo da šesta ne postoji.

U temelju sve tri stvari koje je pomenuo Obradović, nalazi se centar sa Zelenortskih Ostrva Edi Tavares (visina 221 cm, raspon ruku 236 cm), koji i u napadu i u odbrani daje ton igri svog tima. Kad nije bilo njega (drugo poluvreme prve utakmice i čitav drugi meč), Partizan je neuporedivo lakše kontrolisao igru. Teško je ući u reket pored takvog kolosa koji zna da igra i da se postavi. Obradović je u prvom poluvremenu prve utakmice uspeo da ga „otera” iz reketa kad je Partizan bio u napadu, zahvaljujući trojkama Smailagića, zbog kojeg je Tavares morao da se pomera gore-dole. Nije tajna da ovog košarkaša već neko vreme muči povreda levog kolena.

-Radili smo na treningu neke stvari koje se tiču taktike igre u napadu – rekao je Obradović uoči današnje utakmice. – Došli smo do nečega što našim igračima najviše prija i gde se osećaju komforno. Mislim da je to dobro. Ja uvek slušam igrače i postavićemo utakmicu na taj način, gde ćemo probati da radimo te neke stvari… Naravno, svako od njih dolazi sa nekim predlogom, ali onda se napravi neki rezime i kažemo: to će biti ono što bismo voleli da radimo. Ponavljam: najvažnija stvar je da izađu na teren i da veruju u sebe. Da veruju da je ono najvažnije zbog čega se igra: da se probaci lopta kroz obruč. Najvažnije za napad je selekcija šuta, da imamo neuporedivo bolji šut, onda imamo šansu…

Partizan će sigurno imati bolji šut nego u četvrtoj utakmici, kada se dogodilo nešto što se retko viđa – da jedan tim ima više promašaja nego pogodaka: ukupno 86 šuteva i 45 promašaja (25-44 za dva – 56,8 %; 6-23 za tri – 26,1 %; 10-19 za jedan – 52,6 %). Crno-beli su bili precizniji za dva poena nego s linije slobodnih bacanja, na šta je u velikoj meri uticao i ambijent u kojem se igrao meč.

Obradović se od prvog dana svoje karijere pridržava nečega što je čuo od svog mentora, profesora Aleksandra Nikolića, da treneri najviše mogu da nauče od svojih igrača, i u igri i na treningu. Zato uvek želi da čuje od njih šta misle o narednoj utakmici, da vidi da li imaju neki predlog koji bi pomogao da se dobije utakmica.

-Gledaj Žele igrače i slušaj igrače, to mi je Profesor govorio pre 32 godine i ja se tako i danas ponašam – kazao je Obradović i istakao da ga veoma čine ponosnim poruke koje je dobio od nekih trenera evropskih klubova, koji su mu čestitali na svemu što je uradio s Partizanom u ovoj sezoni.

Real neće moći da računa na Jabuselea (kazna Evrolige) i Deka (povreda), a pod znakom pitanja je i Poarije (povreda), dok će crno-beli biti jači za kapitena Pantera (zbog kazne Evrolige propustio prethodna dva meča) i slabiji za Avramovića (prelom šake).

-Panter je lider i kapiten, da ne ponavljam zašto sam njega odabrao za kapitena… Njegovo prisustvo donosi samopouzdanje ostalim igračima – naglasio je Obradović.

U Evroligi se nikada nije dogodilo da gostujući tim pobedi u petoj utakmici četvrtfinala i plasira se na završni turnir, a do sada je viđeno 15 takvih okršaja. To dovoljno govori pred kakvim je izazovom večeras Partizan koji je, po svemu viđenom do sada, više nego Real zaslužio da se nađe u Kaunasu.