Roman sestre oskarovca, buntovnice u senci

Užice – O oskarovcu Stivu Tešiću, Užičaninu koji je slavu filmskog scenariste stekao u Americi, zna se i piše se kod nas. A ređe se pominje njegova sestra Nađa Tešić (1939–2014), koja je u SAD bila poznata kao književnica (bila je i profesor filmske režije, scenarija i francuske književnosti) i istaknuti borac za ljudska prava. Nađin roman „Buntovnica u senci”, druga knjiga (nakon romana „Umreti u Čikagu”) ove autorke prevedena je na srpski i predstavljena nedavno u Narodnoj biblioteci u Užicu.

To je, kako se čulo na predstavljanju, roman Nađe Tešić o Jugoslaviji, Užicu i povratku sebi.

– Nađa je kroz ovaj roman pronašla i ucelovila svoj izgubljeni identitet, doduše ne kroz jezik, ali je ključno da je ponovo pronašla sebe, i to u prvih 15 godina života u Užicu, u Srbiji, Jugoslaviji – rekla je Slavica Garonja, univerzitetska profesorka u penziji, čijom je inicijativom roman preveden na srpski jezik.

Knjiga svedoči o siromašnom jugoslovenskom društvu pedesetih, pri čemu Nađa opisuje i energiju kolektivnog duha male varoši: raspuste na Đetinji, korzo, školu, prvi bioskop, prodor američkog filma... Slavica Garonja je objasnila da naslov romana „Buntovnica u senci” suštinski „odražava ličnu žensku sudbinu glavne junakinje (kroz alter ego Nađe Tešić) devojke Ane koja odrasta u Užicu i nakon toga odlazi u Ameriku”.

Prenoseći pojedinosti sa predstavljanja knjige, u užičkoj biblioteci navode da je Radmila Nastić, profesorka sa Univerziteta u Kragujevcu koja je prevela ovaj roman, s publikom podelila uspomene na susrete sa Nađom Tešić.

– Pravu Nađu sam zapravo upoznala tek prevodeći ovaj roman, prvobitno nazvan „Borac u senci” koji smo naknadno preimenovali u „Buntovnica u senci”. Prevela sam ga u jednom dahu, ne zato što je postojao rok na koji sam se obavezala, već i zato što me je opčinila priča koja se preda mnom odvijala. Krećući se njenim stazama može se, verujem, u izvesnoj meri rekonstruisati staro Užice, ono što je od njega ostalo i zamisliti ono što je zauvek nestalo – kazala je Radmila.

O svom poznanstvu sa Nađom govorio je užički publicista Zoran Jeremić, rekavši da je Užicu baš bio potreban jedan ovakav roman o gradu iz poratnog vremena. Sećanja na Nađu Tešić evocirali su i Zoran Kolundžija, predstavnik izdavačke kuće „Prometej”, kao i užički reditelj Branko Popović koji je u beogradskom Zvezdara teatru režirao predstavu „Brzina tame” po tekstu Stiva Tešića.

Nađin roman i izložba putuju Srbijom

Nakon tog prvog predstavljanja u Užicu, Nađin roman se promoviše i u drugim gradovima Srbije. Najpre je 10. maja u Novom Sadu, u prostoru izdavačke kuće „Prometej”, predstavljena knjiga „Buntovnica u senci”, gde su posetioci mogli da vide i dve izložbe užičke biblioteke: o Nađi Tešić (sa devet plakata, prvi put prikazanu u Užicu 2019) i postavku „Stojan Stiv Tešić – Užičanin iz Amerike” iz 2016.

– Predstoji predstavljanje Nađine knjige i izložbe u Beogradu, Zrenjaninu i drugim gradovima – rekla nam je direktorka užičke biblioteke Dušica Murić.