Sa HIV-om se danas živi

Međunarodna zajednica je prepoznala da je za prevazilaženje epidemije HIV/AIDS-a neophodno primenjivati pristupe zasnovane na ljudskim pravima i uključiti takav pristup u programe prevencije HIV-a. Kršenja prava pripadnika ključnih populacija ometaju efikasnost nacionalnih mera za prevenciju i lečenje HIV-a i tuberkuloze, ističe za „Politiku” Goran Radisavljević, iz TOC Asocijacije za razvoj održivih zajednica (TOC).

On napominje da treba znati da bi se identifikovale postojeće barijere vezane za ljudska prava u pristupu ključnih grupa uslugama HIV-a i tuberkuloze, u zemljama istočne Evrope i centralne Azije od godine funkcioniše takozvani REAct program, koji implementira „Alijansa za javno zdravlje”. Cilj ovog programa je da pomogne pripadnicima ključnih populacija, koji su u povećanom riziku od HIV-a, kao i osobama koje žive sa HIV-om, ukoliko su doživeli neki vid diskriminacije, bilo da je ona društvena ili institucionalna, ili kršenje ljudskih prava.

– Taj sistem omogućava javnim organizacijama da efikasno odgovore na identifikovane barijere i pomognu pripadnicima ključnih populacija u povećanom riziku od HIV-a i tuberkuloze, kao i zaštiti njihovih prava i sloboda. Srbija se 2022. godine uključila u REAct program, a tu su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. Maltene na samom početku sprovođenja programa TOC je imao prvi slučaj i to u svom matičnom gradu. Tačnije u Zaječaru. Naime, tokom leta 2022. godine po društvenim mežama počele su da kruže glasine o povećanom broju HIV pozitivnih osoba u Zaječaru. U tom kruženju informacija, pojavile su se i informacije u okviru kojih je nekoliko devojaka targetirano i lažno označeno kao HIV pozitivne osobe. TOC je pozvao sve oštećene osobe širenjem neproverenih glasina da se jave kako bi im pružili pravnu i psihosocijalnu podršku i radili na prevazilaženju nastale situacije. S obzirom na to da nijedna od targetiranih devojaka nije HIV pozitivna, a da je neproverenim objavama i ukaljan njihov ugled kao i njihovih porodica, uz podršku TOC-a devojke su podnele privatne krivične tužbe protiv osoba koje su na društvenim mrežama širile ove lažne informacije – ističe Radisavljević.

Uz podršku Globalnog fonda TOC pruža logističku podršku Ministarstvu zdravlja da u saradnji sa infektivnim klinikama, institutima za javno zdravlje i udruženjima radi na izradi Vodiča za terapiju za HIV i Stručno metodološko uputstvo za primenu PrEP i PEP terapije.

– PEP ili Postekspoziciona profilaksa HIV infekcije predstavlja zaštitu od bolesti, tj. od zaražavanja HIV-om, nakon dokazane ili potencijalne izloženosti HIV-u i podrazumeva uzimanje antiretrovirusnih (ARV) lekova) kako bi se sprečila infekcija osoba koje nisu inficirane HIV-om. PEP treba koristiti samo u hitnim situacijama. Nije namenjen za redovnu upotrebu od strane osoba koje mogu biti često izloženi HIV-u. PEP nije namenjen da zameni redovnu upotrebu drugih metoda prevencije HIV-a, kao što je redovna upotreba kondoma tokom seksualnog odnosa, korišćenje sterilnog pribora za injektiranje ili profilaksa pre izlaganja (PrEP). Izradom Vodiča i uputstva nastaviće se na aktivnostima da PEP mogu lekari da prepišu i da se dobije, s obzirom na trenutnu situaciju da nije lako dostupan.

PrEP se razlikuje od PEP-a po tome što ljudi koji koriste PrEP i koji su u riziku od HIV-a svakodnevno u dužem vremenskom intervalu uzimaju određeni lek za HIV kako bi sprečili infekciju HIV-a. Preekspoziciona profilaksa (PrEP) podrazumeva korišćenje antiretrovirusnog lekova u cilju prevencije prenošenja HIV-a osobama koje nisu inficirane ovim virusom. Kao i PEP, ni PrEP nije namenjen da zameni redovnu upotrebu kondoma tokom seksualnog odnosa i korišćenje sterilnog pribora za injektiranje, s obzirom da se PrEP isključivo odnosi na HIV ali ne i na druge infekcije i sekualno prenosive bolesti – napominje Radisavljević.

Cilj je da što veći broj osoba koje su u povećanom riziku za dobijanje HIV infekcije ima pristup PrEP-u, da se PrEP koristi na način koji je bezbedan i efikasan, obezbeđivanje nastavka efikasnosti antiretrovirusnih lekova koji se koriste u svrhu PrEP-a.

Za započinjanje upotrebe PrEP-a prvi uslov je da je osoba HIV negativna, ali i da je potpuno informisana o svim prednostima, ali i svim slabostima ovakve vrste profilakse. Pored toga, postoji još preduslova, a to su da osoba nije imala visok rizik od zaražavanja HIV-om u poslednjih mesec dana, zatim da ima normalnu bubrežnu funkciju, da je vakcinisana protiv protiv hepatitisa Be ili da je preležala, a preporučuju se i vakcinacija protiv hepatitisa A i HPV-a, kao i da nema kontra indikacije za lek koji se koristi u okviru PrEP-a. Neophodno je da osoba pre započinjanja terapije PrEP-om uradi sve potrebene testove na polnoprenosive infekcije. Najbitnije je da se PrEP ne uzima bez konsultacija sa infektologom ili epidemilogom, a takođe je i neophodno da oni prepišu korišćenje PrEP-a.

– Uputstvo će omogućiti dostupnost PrEP-a van infektivnih klinika i lakše dobijanje ali i praćenje od strane medicinskih radnika. PrEP je trenutno veoma popularan i koristi se u razvijenim državama.

Vodič za terapiju predstavljao bi prvi nacionalni vodič za lečenje. U dosadašnjoj praksi infektolozi su koristili EACS vodič i trudili se da Srbija ima najmoderniju terapiju u regionu. Postojanje i usvajanje Vodiča od nadležnih institucija, omogućiće i lakšu i bolju dostupnost lekova novih generacija. Ukoliko pogledamo listu lekova Srbija ima veliki broj lekova registrovanih, ali većina se ne koristi. Registracijom novih lekova Srbija može da uradi optimizaciju nabavke lekova, ali i samog lečenja osoba koje žive sa HIV-om i da na taj način imaju što bolju terapiju, koja bi dovela do toga da u organizmu ne može da se detektuje virus. Danas se sa HIV-om živi i ukoliko se na pravi način koristi terapija virus ne može da se prenese na drugu osobu, ali i može da se doživi duboka starost. Ukoliko napravimo osvrt na optimizaciju lečenja, Srbija godišnje izdvaja oko 16 miliona evra za lečenje. Ukoliko se optimizuje nabavka u skladu sa Nacionalnim vodičem, dobićemo uštedu sredstava koja je neophodna za preventivne usluge ali i za nabavku i dostupnost PrEP-a. Na ovaj način PrEP bi bio dostupan, besplatan i ne bi bio trošak države – pojašnjava naš sagovornik.

Od 2019. godine TOC uz podršku Globanog fonda radi na zagovaranju za održivost HIV servisa kako na nacionalnom nivou, tako i na lokalnom. S tim u vezi radi se na zagovaranju za potpisivanje Pariske deklaracije, odnosno tzv. Deklaracije gradova brzog odgovora za HIV, a koja ima za cilj dostizanje ciljeva 95-95-95. To podrazumeva finansiranje preventivnih HIV servisa i usluga na lokalnom nivou, zahvaljujući kojima će se dostići ciljevi da 95 odsto ljudi zna svoj HIV status, da je 95 odsto inficiranih HIV-om na za to odgovarajućoj terapiji, te da 95 odsto onih koji dobijaju lekove imaju potisnuto opterećenje virusom. Parisku dekleraciju potpisalo je 10 gradova i opština u Srbiji, što je našu državu postavilo na drugo mesto u Evropi i svetu po broju gradova koji su pokazali volju da se programi pružanja usluga decentralizuju i spuste pored nacionalnog i na lokalni nivo, objašnjava Radisavljević.