Kisindžerov „marksistički lek” za Ukrajinu

Da nije krize oko budžetske provalije koja preti da posle 1. juna odvuče SAD u bankrot, Džozef Bajden bi sutra ušao u istoriju. Bio bi prvi američki predsednik koji je posetio Papuu Novu Gvineju. Ali zbog mučnog natezanja između demokrata i republikanaca u Kongresu oko dizanja gornje granice duga, koje će se kao i u prethodnih 78 puta najverovatnije završiti novim doštampavanjem dolara, Bajden se danas posle samita G-7 u Hirošimi odmah vraća u Vašington. 

A da nije otkazao posetu ovoj ostrvskoj zemlji, koja se šest meseci uzalud spremala za dolazak lidera „slobodnog sveta”, američki predsednik bi u njoj proveo samo tri sata. Tek toliko da se pojavi na sastanku Foruma pacifičkih ostrva i potpiše bezbednosne paktove sa domaćinom i sa Mikronezijom.

VENČANjE UNUKE: Umesto da iz Papue Nove Gvineje pošalje jasan signal da se SAD posle godina zanemarivanja vraćaju u ovaj pacifički region na koji Peking već troši gomile novca i vremena, Bajden je svojim nedolaskom, hteo ili ne, potkopao američki ugled u ovom delu sveta. Pogotovo što je zbog problema sa praznom državnom kasom pozvao i australijskog premijera Entonija Albanezea da otkaže samit bezbednosnog pakta Kvad u Sidneju, na koji je trebalo da dođe posle Papue Nove Gvineje.

Ovo nije prvi put da su Bajden, ali i njegovi prethodnici u Beloj kući, zbog domaćih problema, ali često i iz hira otkazivali posete u inostranstvu. Umesto da posle samita G-20 na Baliju prošlog novembra odleti na Tajland na sastanak lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Bajden je promenio plan i vratio se u Vašington kako bi prisustvovao venčanju svoje unuke u Beloj kući. Donald Tramp je trebalo da poseti Kopenhagen 2019. godine, ali je posetu otkazao nakon što je premijerka Mete Frederiksen odbila da sa američkim predsednikom razgovara o prodaji Grenlanda, inače danske autonomne teritorije.

Barak Obama je u oktobru 2013. godine odustao od planiranog puta u Maleziju, Filipine, Indoneziju i Brunej zbog blokade funkcionisanja američke vlade, jer predlog budžeta nije prošao u Kongresu. I Bil Klinton je zbog spora sa budžetom 1995. godine otkazao svoj put na samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Japanu.

MARKSOV RECEPT: U ukrajinskom ratu je kao u nekoj distopijskoj video-igrici došlo do neizbežnog visokotehnološkog „super obračuna” Rusije i SAD: „kinžal” protiv „patriota”. Kijev se hvali da je oborio rusku neoborivu hipersoničnu raketu. Iz Moskve uzvraćaju da je zbog brzine kojom leti nemoguće oboriti „kinžal” i tvrde kako su njome pogodili ponos američke protivvazdušne odbrane. Ukrajinska vojska koja za sada ima dva takva PVO sistema, tvrdi da „patriot” nije uništen. Ipak, pojedini američki zvaničnici stidljivo priznaju da je njihov sistem pretrpeo određenu štetu.

I dok svi iščekuju ukrajinsku kontraofanzivu koja će preokrenuti tok rata, za koju neki misle da je blef, Henri Kisindžer u razgovoru za londonski „Ekonomist“ predlaže „rešenje” za mir. Budući da, kako kaže, Ukrajina postaje zemlja sa najboljim naoružanjem u Evropi i najmanje iskusnim rukovodstvom, da bi je obuzdali, treba je odmah primiti u NATO. A onda kao drugi korak osmisliti način za približavanje Rusiji kako bi se istočna granica Evrope učinila stabilnom.

Da li se to neumorni mag američke diplomatije, koji sledećeg vikenda puni 100 godina, (ne)namerno poigrava Marksovom tezom po kojoj je „komunizam rešenje zagonetke istorije”? Dok specijalni izaslanik Lu Huej iz komunističke Kine oprezno kaže da ne postoji „panacea” za rešavanje ukrajinske krize, ako se ne stvore uslovi za mirovne pregovore, liberalni Kisindžer nudi sumnjiv marksistički čudotvorni lek: „zagonetku ukrajinskog rata” rešiti priključenjem Kijeva Zapadnoj vojnoj alijansi. Teško da će Kremlj to progutati.

ZONE BEZ DECE: Peking i Seul ne gledaju na svet oko sebe kroz iste političke naočare, ali dele istu muku – dramatičan pad nataliteta. Obe zemlje ubrzano stare i žele više beba kako bi održali vitalnost svojih privreda u situaciji kada se mladi zbog karijere i povećanih troškova života sve teže odlučuju na brak.

Kina plaća ceh rigidne populacione politike jednog deteta od 1980. do 2015, a Južna Koreja delom i zbog čudnih pravila kojima se roditeljima sa decom zabranjuje pristup mnogim javnim objektima.

Da bi oživeli kulturu braka i rađanje dece, kineske vlasti su u 20 gradova pokrenuli pilot-projekte. Parovi koji budu želeli više dece dobijaće subvencije za stanovanje i imati druge poreske olakšice. Da bi povećali broj novorođenih, kineska vlada predlaže i da se neudatim ženama omogući da zamrznu jajne ćelije i pristupe tretmanima vantelesne oplodnje.

Da bu ukazala kako nije lako biti roditelj u Južnoj Koreji, poslanica Jung Hje-in prekršila je pravila i izašla za govornicu parlamenta sa detetom u naručju. Jasno je poručila da ako zemlja želi veći natalitet, hitno treba ukinuti „zone bez dece”.

Reč je o vrlo rasprostranjenoj praksi da je roditeljima sa bebama i malom decom zabranjen ulaz u kafiće, restorane, muzeje i javne ustanove. Samo zato što dečji plač i buka koju prave uznemiruje ostale građane.