„Fridom haus”: nada posle smene generacija političara u Crnoj Gori

Od našeg dopisnika
Podgorica – U izveštaju „Fridom hausa” pod naslovom „Države u tranziciji 2023”, čije izvode objavljuju pojedini crnogorski mediji, navodi se da je politička polarizacija u Crnoj Gori oko pitanja nacionalnog identiteta dovela do pada dve vlade, kao i da je „nedavni poraz Mila Đukanovića, koji je vladao duže od tri decenije, u aprilu 2023. godine na predsedničkim izborima, probudio nadu u smenu generacija”.

„Politička polarizacija u Crnoj Gori, uglavnom oko pitanja nacionalnog identiteta, dovela je do pada dve vlade. Pored toga, zakonodavci su progurali zakone koji su podrivali osnove građanskih prava, dok je Ustavnom sudu nedostajao kvorum da preispita kontroverzne mere”, piše u izveštaju.

Aleksandra Karpi iz „Fridom hausa” to je objasnila ovako:

„Kao što znate, predsednička funkcija u Crnoj Gori nema mnogo nadležnosti. Mislim da će sve biti jasnije kad se održe parlamentarni izbori zakazani za jun, i kad budemo videli kako će proći partija Evropa sad, ali i ostale političke opcije. Mislim da postoji pravi potencijal da se Crna Gora vrati na pravi put, ne samo u procesu reformi, već i ka EU, što će biti ključno, da se pojačaju reforme i pokrene država napred od jedne jako teške godine”.

Karpijeva nije htela da spekuliše da li će smena generacija biti dovoljna da se reše pitanja političke polarizacije i nacionalnog identiteta.

„Mislim da postoji potencijal u mlađim generacijama tokom vremena i da nešto počinje da se menja. I mislim da je ključno da se investira u te institucije, jer kad su institucije izgrađene demokratski, imaju potencijal da budu ekstremno otporne. I ovo smo videli tokom ove godine kroz nacije u tranzitu da su demokratije uspele da opstanu kroz socijalne pritiske, ekonomske krize i čak u nekim slučajevima da zaštite najranjivije. Mislim da je tu nova mlada i sveža generacija, koja želi da investira više u demokratske i jake institucije i mislim da je tu šansa za uspeh”, rekla je Karpijeva za „Glas Amerike”.

Pomenuti izveštaj navodi i zaključak „Fridom hausa” da građani zemalja koje su kandidati za EU generalno i dalje podržavaju članstvo u EU, „ali imaju sumnje kada će se to dogoditi”.

„Čak i dugoročne nade su poprilično skromne, za mnoge u regiji privlačnost ulaska u EU je više u individualnom napretku, pravu na putovanje, rad i studiranje u inostranstvu, drugim rečima – da se napusti zemlja, pre nego da se misli o perspektivi demokratskog napretka u zemlji”, piše u izveštaju.