Postamerički poredak Bliskog istoka

Uspešno kinesko posredovanje u normalizaciji odnosa Irana i Saudijske Arabije i naftni dogovori Rusije i zemalja Zaliva poslednje su potvrde o stvaranju postameričkog poretka na Bliskom istoku. Dok je svoje prioritete prebacio na Daleki istok, Vašington se u regionu koncentrisao na što širu integraciju Izraela, na pokušaje obaranja tenzija i obuzdavanje Irana. Uprkos uloženim naporima, doprinosi su minimalni.

Administracija Džozefa Bajdena uspela je prošle godine da posreduje u dogovoru Izraela i Libana o rešavanju višedecenijskog spora oko pomorske granice, zarad jačanja regionalnih integracija pokrenula je Negev forum i lansirala inicijativu koja ohrabruje vojnu saradnju Arapa s partnerima u Izraelu i SAD. To je uglavnom sve.

Uprkos dobroj volji, nuklearni sporazum s Iranom nije obnovljen, a Teheran je uspeo da izađe iz regionalne izolacije pošto je prvo normalizovao odnose s Abu Dabijem, a na kraju i s Rijadom. Amerikanci su preko Omana pokušavali da utiču na taj proces ali na kraju je zlatnu medalju posredništva, na iznenađenje mnogih, odneo Peking.

Uloga Kine samo je pojačala već duže vreme prisutan narativ o slabljenju američkog bliskoistočnog uticaja. Onda su stigli Rusi. Njihov povratak u region iz kojeg su bili proterani pre četiri decenije počeo je u Siriji i nastavio je da se širi arapskim svetom.

Ruska nafta nastavlja da stiže do najbližih američkih saveznika, uključujući one iz Zaliva. Arapi kupuju rusku naftu za domaću upotrebu, dok sopstvenu prodaju po višim cenama. Iako je cilj maksimalizacija profita, time pomažu Moskvi da slabi režim zapadnih sankcija.

Nervoznom Vašingtonu prepušteno je da samo nemo posmatra dok i druge države regiona, poput Egipta, sklapaju poslove s Rusijom. Posebno ih brine uporište koje Moskva pravi u Teheranu.

SAD gube uticaj i u najjačem bastionu svog interesa – Izraelu. Deničarska vlada Benjamina Netanijahua ne obazire se na savete, molbe ili upozorenja Bele kuće da obuzda cionističke i ultrareligiozne ekstremiste koji ruše demokratiju i istovremeno pojačavaju represiju protiv Palestinaca udaljavajući s horizonta viziju o rešenju konflikta po formuli dve države, koju Amerika podržava.

Ne odustajući od namere da sudstvo stavi pod kontrolu izvršne vlasti, što izaziva velike unutrašnje potrese, lider Likuda se ne obazire na Bajdenovo upozorenje da Izrael „ne može da nastavi tim putem”. Šefu Bele kuće preostalo je jedino da premijera ne pozove u Vašington u prvu posetu otkako se vratio na vlast.

SAD ne uspevaju da utiču da se spreče provokativne izraelske akcije oko islamskih svetilišta u Jerusalimu koje prete da zapale muslimanski svet. Konflikti s Palestincima u Gazi posle svakog primirja postaju sve intenzivniji, a nedavni raketni napadi Hezbolaha iz Libana bili su najozbiljniji od vremena rata 2006.

Amerika ne odustaje od namere da Izrael uključi u šire integracione procese regiona otvorene 2020. potpisivanjem Avramovih sporazuma kad su još četiri arapske zemlje normalizovale odnose s jevrejskom državom, ali Netanijahuova politika prema Palestincima sve to blokira. Tek što je prošle godine formiran, Negev forum koji je trebalo da se održi u Maroku je otkazan.

Bajdenova administracija potvrđuje podršku naporima za deeskalaciju vojnih tenzija u regionu, pozdravlja normalizaciju između Teherana i Rijada koja može da vodi kraju rata u Jemenu, ali više ne komanduje procesima.

Američka regionalna partnerstva, temelj Bajdenove strategije, nalaze se pred ozbiljnim testovima. Posebno sa Saudijskom Arabijom, kao što se videlo prošle godine kad je Rijad glatko odbio poziv gostujućeg američkog predsednika da smanji proizvodnju nafte. Umesto s Vašingtonom, Rijad se solidarisao s Moskvom.

SAD su sačuvale snažno vojno prisustvo u regionu, a partneri ne kriju da žele saradnju s Vašingtonom kako bi ojačali zajedničku raketnu odbranu i pomorsku bezbednost, ali više ne veruju da moraju da se oslone na samo jednog globalnog igrača. Pre će biti da pokušavaju da kapitališu na međunarodnom rivalstvu u trouglu Amerika–Rusija–Kina. Čitav arapski svet, pa i Izrael, i danas odbija američke pozive da se aktivnije angažuje na strani Ukrajine u borbi protiv ruske agresije.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan boravio je u Džedi da bi razgovarao o načinima jačanja zajedničke vizije o bezbednijem i prosperitetnijem Bliskom istoku, ali mogao je da bude razočaran što su Arapi – protivno volji Vašingtona – normalizovali odnose sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, velikim saveznikom Rusije i Irana.

Amerika bi morala da preispita svoje prioritete i da kreira nove pristupe savezništvima u regionu ukoliko želi da sačuva poziciju koju je decenijama imala. To što je Kina posredovala u normalizaciji odnosa Rijada i Teherana i što Rusija prodaje naftu Zalivu poslednje su potvrde da se stvara novi postamerički poredak na Bliskom istoku.