Doktorica Bakirovica

Nije utvrđeno da je Bakir zbog Seke izgubio izbore, ali je sasvim izvesno da je ona zbog njega izgubila sve funkcije. Radi se o Bakiru Izetbegoviću, predsedniku SDA, najjače partije u Bošnjaka i nesuđenom članu Predsledništva BiH i njegovoj supruzi Sebiji Seki, redovnom profesoru Medicinskog fakulteta i direktoru Kliničkog centra u Sarajevu.

Drugim rečima, kao što je poslednjih decenija Alijin biološki i politički naslednik Bakir bio bog i batina u bošnjačkoj vlasti, tako je doktorica Sebija žarila i palila  u sarajevskom zdravstvu. Da bi svako u svom poslu stigao do vrha, trebalo je oboje da prođu izborne procedure, a Seka i stručne i naučne verifikacije. Ipak, javnost u Sarajevu je smatrala da je ona sve postigla zahvaljujući političkoj podršci muža, ali da će njena tako napravljena lekarska karijera njega koštati gubitka vlasti.

Mogao je Bakir takvu prognozu da pročita u opozicionim medijima, a onaj ko mu je na to neoprezno skrenuo pažnju iz užeg porodičnog, prijateljskog ili stranačkog kruga, nije više ostao u „užem krugu”. On je čak na kongresu SDA sa govornice hvalio svoju Sebiju i kao ženu i kao doktoricu, a ona mu, dirnuta, iz delegatske klupe aplaudirala kroz suze i smeh. No, ni ta sentimentalna epizoda na otvorenoj sceni nije omekšala srca ostalih delegata, jer dotkorica Sebija je već bila počela da se penje i po vertikali moćne SDA. Bile su, naime, neizbežne  asocijacije na Evitu, Helenu, Miru, Danicu i dr. U skladu sa balkanskom patrijarhalnom kulturom, i posebno muslimanskom, niko se nije upitao koliko je ambiciozna i preduzetna doktorica Sebija bila zaslužna za njegov politički uspon, bez obzira na to što mu je prezime uradilo više od pola posla.

Sebija Gađević, crnogorska muslimanka iz Titograda, udala se za Bakira u vreme dok mu je babo Alija više bio u zatvoru nego na slobodi, a ostala porodica, uključiv i snahu, živela pod diskretnim nadzorom službe. Solidarnost komšiluka i čaršije, sigurno je postojala, ali je bila potajna i gluvonema. Elem, Sebija nije došla u kuću Izetbegovića iz interesa, nego iz ljubavi, koja se naknadno posrećila iznenadnim i brzim usponom svekra Alije na vlast. A onda je uz to, zakonito, išao i porodični politički ugled i uticaj i materijalno blagostanje i sva druga agregatna stanja moći, koja se prelivaju jedno u drugo.

Dok su ženska čeljad u Alijinoj porodici, supruga Halida i ćerke Lejla i Sabina po starom adetu bile u senci, iako je ova potonja tokom rata stalno bila uz oca, snaha Sebija je očito računala  da kada je sa Izetbegovićima delila zlo, ima pravo da sa porodicom podeli i dobro. Pogotovo kada je njen Bakir postao kolektivni predsednik države i šef SDA. Opoziciona štampa je povremeno beležila da se vozi Bakirovim službenim kolima sa šoferom za privatne potrebe, a žuta štampa sabirala cene njenih cipela, tašni, haljina i kaputa, satova, nakita, najskupljih svetskih brendova.  Sve to je prvoj dami u Bošnjaka prolazilo.

Ali, doktorica Seka je imala profesionalne ambicije. Ne toliko za usavršavanjem, koliko za zvanjima i položajima, što više, što brže i po svaku cenu. Prekim putem je magistrirala, doktorirala, birana u sva profesorska zvanja, postala šef opšte bolnice, kliničkog centra. I to je bilo već toliko puta viđeno da bi bilo alarmantno, ali dr Sebija Seka je pri tome rušila oko sebe mnogo bolje i okruživala se gorima od sebe, koji su je ne samo bespogovorno slušali nego i laskanjem pothranjivali njene nezajažljive ambicije. Nezgoda u lekarskoj branši bila je u tome što su istaknuti profesori i šefovi klinika i odeljenja imali svoje uticajne pacijente, koje su zadužili prijemom preko reda, smeštajem u jednokrevetnu sobu, uspelom operacijom, dok su Sekine poslušnike svi pacijenti zaobilazili u širokom krugu. Oni prvi su poraženi odlazili u inostranstvo, a ovi drugi toliko oborili renome sarajevske medicine da je ko god je mogao tražio vezu za Tuzli. Nisu ništa pomogli ni ulični  protesti ozlojeđenih Sarajlija.

U Sekinu profesionalnu promociju bilo je uključeno čak i regionalno okruženje, imenom jugoslovenski poznat ginekolog dr Asim Kurjak, kod koga je bila na nekom usavršavanju u Zagrebu, a on negde u isto vreme otvorio ispostavu svoje privatne klinike u Sarajevu. Tikva je pukla kada je profesor Asim odbio da potpiše neku supspecijalizaciju ili magistarsku diplomu ili izveštaj za unapređenje, na koji se Sebija službeno pozivala. Ali sve bi to bilo  zataškano u užem krugu i osporeno u privatnim medijima da Bakir Izetbegović nije izgubio prošlogodišnje izbore, odnosno to što nije uspeo da sastavi većinu.

Nesložnu osmočlanu koaliciju na vlasti ujedinila je namera da saseče krake decenijama vladajuće hobotnice, a udar na omraženu snahu Izetbegovića bio je sigurno najpopularniji potez. Ispostavilo se da je u njenom radnom dosijeu sve sem srednje škole i fakulteta go falsifikat.  U roku od svega nekoliko meseci Senat Univerziteta u Sarajevu zbog nepoloženih ispita poništio joj je magistraturu, a onda kumulativno oduzeo i doktorat i profesuru, te dao otkaz na Medicinskom fakultetu. Po svoj prilici, sledi joj i smena sa funkcije direktora Kliničkog  centra, a verovatno i krivična prijava zbog krivotvorenja dokumenata. I ko zna šta još, jer tako to biva kada krene naopako.

Sebija se brani: „Sve je to politika!” i, naizgled paradoksalno,  potpuno je u pravu.

Kod nje je ne samo ona uzlazna nego i ova silazna putanja stvar politike. Kako drugačije objasniti da su toliki profesori Medicinskog fakulteta i Senata Univerziteta, odnosno administracije na oba nivoa pri redovnom sravnjivanju dokumenata prevideli da „ne postoje potpisane i overene prijave o položenim ispitima u Zagrebu i Sarajevu”?  Bilo da se radi o previdima ili „previdima”, odgovorni su krivi koliko i ona, ali niko ih za sada ne spominje jer, bože moj, čitavu deceniju nije bio vakat da se te sitnice provere.

Neuobičajena brzina i efikasnost u otkrivanju falsifikata i primeni sankcija, nakon propuštenih desetak godina, ukazuje  na posebnu motivaciju.  Da li je strah od prethodne vlasti samo zamenio  strah od nove vlasti i šta će se desiti ako Bakir na sledećim izborima za tri godine pobedi i SDA dobije dovoljnu većinu. Možda je objašnjenje brzine i efikasnosti naprosto samovolja sada već bivše doktorice i profesorice koja je svima dozlogrdila, ili je to pre svega fetva njenom mužu Bakiru koga još štiti funkcija lidera SDA.

Najzad, da li univerzitet, Medicinski fakultet i sarajevsko zdravstvo zaslužuju čestitke što su konačno smogli snage da se obračunaju sa vlastitim slabostima ili pak zvižduke zato što su prljav veš toliko dugo skrivali? Kako god bilo, Bakir i Bakirovica čekaju da se možda prekomponovanjem labilne koalicije i pre 2026. on vrati na vlast. Uostalom, lokalni izbori u Kantonu Sarajevo su za manje od dve godine, a onda će se već naći i neki profesori da pokrenu reviziju njenog slučaja.  Ostali će krotko ćutati dok se opet ne promeni vlast.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista